Od 1. januara povećane su penzije, plate u javnom sektoru i minimalna cena rada. Pomera se starosna granica za penzionisanje. Privreda posluje isključivo preko elektronskih faktura. Da bi rasteretila poslodavce, država se u idućoj godini, povećanjem neoporezivog dela plate i smanjenjem doprinosa, odrekla više od 40 milijardi dinara prihoda.
Januarska povišica, većini novčanik puni u februaru. Za četvrtinu veću platu dobiće zaposleni u vojsci, ostali u javnom sektoru za 12 i po odsto, a penzioneri 12,1 procenat. Minimalna zarada uz rast od 14,3 odsto premašiće 40 hiljada dinara. Uz javne službe, već od novogodišnje noći, po skupljem satu radiće ugostitelji i pekari.
„Svako povećanje znači, to je nekih pet hiljada dinara, ja ću to iskoristiti da pomognem roditeljima, u kućni budžet“, kaže pekarka Ivona Todorović.
„Imamo 10 zaposlenih, naravno da nas to opterećuje, ali s obzirom na to da je neoporezivi deo negde oko 22 hiljade dinara, nije tako strašno“, smatra vlasnica pekare „Familija“ Snežana Pavlović.
Prosečna penzija će uz povišicu dostići 37 hiljada 800 dinara. Obračunata je po jednom od tri modela usklađivanja koji se primenjuju od januara.
„To je jedna nadogradnja švajcarske formule koja će omogućiti upravo da se bolje prate ekonomski trendovi, a to je da se u boljim godinama, kada je ekonomija takva da su rashodi za penzije ispod 10 odsto BDP-a, penzije usklađuju sto odsto sa zaradama, a u nekim ekonomski izazovnijim godinama, to će onda biti obična švajcarska formula“, objašnjava Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.
„Praktično do 2032. godine, što se tiče muškaraca i žena, uslovi će se izjadnačiti za starosnu penziju, a što se tiče prevremene, oni će se praktično izjednačiti 2024. godine“, navodi direktor Sektora za ostvarivanje prava PIO fonda Vladimir Stanković.
Od 1. januara Srbija će po obuhvatu privrede koja posluje preko elektronskih faktura, biti prva u Evropi. Do sada je to bila Italija, koja je u prvoj godini primene, naplatu poreza povećala za tri i po milijarde evra.
„Preneto na naše parametre, to bi sigurno značilo bolju naplatu PDV-a, nekih desetine miliona evra, pa verovatno i stotine“, kaže Vuk Delibašić iz Ministarstva finansija.
Da bi rasteretila poslodavce, država se smanjenjem stope penzijskog doprinosa za jedan odsto, u 2023. godini odriče 30 i po milijardi dinara prihoda, a povećanjem neoporezivog dela plate, još 10 milijardi.
