Poverenje poljoprivrednika u somborsku Poljoprivrednu stručnu savetodavnu službu koja svojim radom pokriva i opštine Apatin i Odžaci, neupitno je, a samim tim i svako stručno savetovanje koje PSS organizuje izuzetno je posećeno.
Međutim, odavno nije bio tako masovano prisustvo ratara kao nedavno na sastanku sa stručnjacima ove institucije. Rezultat je to protekle agroproizvodne godine, koju je Vladimir Sabadoš, direktor PSS, opisao kao jednu koja je „za zaborav, ali i za pamćenje i nauk“, pre svega u svetlu dramatičnih meteoroliških uslova koji su vladali tokom cele 2022. godine.
– Mislim da su događanja protekle godine u potpunosti osporila sve one koji ne veruju u klimatske primene, a kada se tome pridodaju i podaci koje prikupljamo decenijama unazad, potpuno je jasno da se nalazimo u periodu koji zahteva izuzetno promišljanje i korišćenje nauke kada je u pitanju zasnivanje poljoprivredne proizvodnje – upozorio je Sabadoš, apostrofirajući pre svega gotovo dramatično permanentan nedostatak vlage u zemljištu. – Ne treba se zavaravati podatkom da smo u samo 18 dana ove godine imali čak 12 kišnih dana, pošto je za sve to vreme, u zavisnosti od terena, palo svega od šest do devet litara kiše. Analize sva tri sloja zemljišta pokazuju ozbiljan deficit vlage, ali i alaramantnu činjenicu da u sva tri sloja beležimo između 15 i 16 odsto vlage, što je alarmantan podatak koji upućuje na zaključak da i dublji slojevi imaju zabrinjavajuće permanentan nizak procenat vlage.
Dugogodišnja praćenja padavina govore da je od početka milenijuma do 2016. godine u proseku kiša zalivala njive zapadne Bačke prosečno sa količinama vode od 400 do 1.000 litara po kvadratnom metru, pa je tako zabeleženo i da je 2010. godine palo preko 1.000 litara za celu godinu, dok su prošle godine atari Sombora, Apatina i Odžaka zaliveni sa svega 469 litara.
– Sami po sebi ovi podaci ne bi bili toliko zabrinjavajući, ali ono što nas plaši je raspored padavina, pošto su u najbitnijim mesecima one bile očajno male – rekao je Sabadoš. – Tako smo u januaru imali svega 8,5 litara, u februaru 19, a u martu svega 3,9 litara po kvadratnom metru. Kao da to nije bilo dovoljno, ono što je bio veći problem su male padavine i u junu (36 litara), julu (20) i avgustu (39), na šta se nadovezao izuzetno kišni septembar sa 112 litara, koji je inicirao biljke da, umesto da sazrevaju, produže vegetaciju, pa i danas imate velike površine pod nepokošenom sojom.
Sve ovo, upozorio je prvi čovek somborske PSS, ne bi bilo toliko strašno da se ne beleže velike anomalije i kod temperaturnih promena. Naime, u odnosu na prosečne temperature u poslednjih 100 godina, prošlogodišnja je bila viša za čak dva stepena Celzijusa, što je na izgled malo, ali klimatološki gledano katastrofalan rast prosečnih temperatura.
– Sa prosečnim temperaturama u junu od 22,4, julu 23,7 i avgustu sa 23,5 stepena, pri čemu smo imali dugotrajne višečasovne temperaturne ekstreme od čak 38 stepeni Celzijusa, nije nikakvo čudo što je prosečni prinos kukuruza bio oko jedne tone po hektaru, što zvuči neverovatno malo – kazao je Sabadoš.
Kao primer uticaja visokih temperatura na poljoprivrednu proizvodnju Vladimir Sabadoš je naveo situaciju sa semenskim kukuruzom: – Jedan od proizvođača je imao parcelu od desetak hektara semenskog kukuruza pod potpunim sistemom navodnjavanja koji je zaliven sa čak 350 litara i opet se nije oplodio, tako da je prinos apsolutna nula, što je prava katastrofa. U toj i takvoj situaciji od životnog značaja za našu poljoprivredu je za koje kulture ćemo se opredeliti i kakvo ćemo seme i agrotehničke mere koristiti, kako bismo smanjili poguban uticaj evidentnih klimatskih promena.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
