Ibarskom magistralom, nekih šezdeset kilometara od Beograda, i dalje je Beograd. Tačnije Lazarevac, nekada najbogatija opština prestonice, glavni i najveći snabdevač ugljem, a malo je poznato – i vinogradarski kraj. Na južnim padinama, iznad samog grada, u selu Petka nalazi se vinarija Zorča, vlasnice Mirjane Jovanović, s prelepim pogledom na Kolubarsku dolinu.
– Vinarija je naša, porodična. Suprug i ja radimo jer je on, želeći da pobegne od stresnog posla u Beogradu, sebe pronašao u proizvodnji vina. On u tome uživa i nije mu strano, time su se bavili i njegov deda i otac. Kod njega su preovladali geni, dok sam ja neko ko je odrastao u gradu, nikada nisam imala kontakta sa selom, seoskim radovima i sve mi je zanimljivo i lepo – priča Mirjana, koja je sa suprugom svoju oazu za beg od beogradskih gužvi izgradila na mestu negdašnjih vinograda.
– Mnogi se pitaju otkud vinogradi u Lazarevcu. Nekada su, na mestu gde smo mi zasadili vinograd, bili vinogradi. O tome svedoče stariji meštani sela. Probali smo i uvideli da je ekspozicija idealna: sunčana padina, zemlja odgovara crvenim sortama, s kojima smo i krenuli. Zasadili smo vrhunske francuske sorte merlo i kaberne. Videli smo da je vino odličnog kvaliteta, inače od sertifikovanih sorti, i uvek osvaja između 87 i 90 poena na svim analizama i takmičenjima – zadovoljna je Mirjana, čija vina su osvajala medalje i u inostranstvu.
– Merlo je osvojio srebrnu medalju na takmičenju u Nemačkoj i i dalje je izuzetnog kvaliteta, dok je za buduća takmičenja naš favorit kaberne. S obzirom na to da se jako dobro brendiraju, imamo i kupažu ta dva crvena vina – kaže Mirjana, dodajući da osim crvenih, Jovanovići prave i roze i bela vina, sve to u malim količinama jer je grožđe isključivo iz njihovog vinograda, na površini od tri hektara.
– Roze proizvodimo od merloa, a od belih imamo šardone i pino griđo. Sva vina su od grožđa iz našeg vinograda. Nemamo puno vina, jer insistiramo na kvalitetu. Mala smo vinarija, iako smo proširili zasade na tri hektara – do neke ozbiljnije proizvodnje ovoj porodici vino je dodatni posao, malo skuplji hobi.
– Teško je da kao mala vinarija živimo od vina. To je samo ljubav i dodatni posao, u stvari, skuplji hobi. Mi radimo to zato što volimo, zato što nam je to beg od gradskog ludila, volimo kad neko dođe i pohvali naš vinograd i naše vino – kaže Mirjana, ističući da se nada da će svoju ljubav prema vinu uspeti da prenese i gostima, koji na putu za Zlatibor, Valjevo ili ka moru, svrate u njenu vinariju. Potencijala imaju, želje i volje takođe, a ono najlepše dala im je priroda.
– Ne možemo da se žalimo, očekujemo da zaživi turistički deo naše ponude. Dobili smo subvencije za proširenje podrumskih prostorija, i to nam je mnogo značilo, jer su nam bile potrebne. Sami smo uredili degustacionu salu i u njoj je moguće organizovati razne vrste proslava. Želimo da se bavimo i vinskim turizmom, na dobroj smo poziciji, nedaleko od Beograda i još nekoliko većih gradova. Dolaze i stranci i domaći turisti, na putu za Zlatibor, Valjevo, na putu ka moru. Verujem da će ova godina biti naša i da će ovo postati posao, a ne samo hobi – nada se Mirjana Jovanović.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Privatna arhiva
