Zelenišno đubrivo je zelena masa biljaka koja se zaoravanjem unosi u zemljište. Vreme korišćenja biljaka koje se koriste je, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Niš Ivan Rangelov, u fenofaza razvoja kada je najveća produkcija zelene mase i organske materije, a to je najčešće fenofaza kraja cvetanja za žitarice i trave, ili formiranje mahuna kod leguminoznih biljaka.
Biljke koje se koriste za zelenišno đubrivo treba zaorati na dubinu od 20 cm. Prethodno treba obaviti valjanje i sitno seckanje tanjiračom kako bi se moglo lakše zaorati zelena masa i kasnije obavilo brže razlaganje. U sve većem nedostatku stajnjaka, ovo đubrivo je značajno kao njegova zamena, ali i kao odlična mera konzervacije zemljišta protiv erozije.
Zelenišno đubrivo ima slično delovanje kao stajnjak u povećanju organske materije u zemljištu, odnosno održanja plodnosti zemljišta i njegova vrednost je približno kao unos 30.000 kg/ha stajskog đubriva – kaže Rangelov.
Korišćenje zelenišnog đubriva je neograničeno prema tipovima zemljišta, prema nagibu terena i dosta jeftinije u odnosu na stajsko đubrivo. Ovo đubrivo se dobija zaoravanjem mase zelenih biljaka kada dostignu najveću biomasu, a to je obično u fazi punog cvetanja. Na površinama koje su namenjene za sadnju voćarskih kultura ili na već podignutim voćnim zasadima može da se obavi zelenišno đubrenje ili pred podizanje zasada ili u toku iskorišćavanja u međurednom prostoru.
Setvu odgovarajućih vrsta za zelenišno đubrenje prilagoditi tipovima zemljišta, nadmorskoj visini i mogućnostima korišćenja istih – kaže savetodavac i dodaje da izbor i vreme setve biljaka za ovo đubrenje treba obaviti prema sledećim bitnim činiocima.
Na siromašnim i peskovitim zemljištima: uljana repica – setva u oktobru, a zaoravanjem u aprilu; grahorica (maljava) u smeši sa ovsom – setva u septembru ili u oktobru, a zaoravanje krajem aprila; stočni grašak sa smešom ovsa ili raži – setva u julu i avgustu, a zaorava se kada su kod raži i ovsa više od 50 odsto biljaka u cvetu, a stočni grašak u formiranju mahuna; kokotac (beli i žuti) – setva u jesen ili proleće, zaorava se u punom cvetu; lupina (žuta i plava) – setva u martu ili julu, a zaorava se kada je većina biljaka u punom cvetu.
Na težim zemljištima: crvena detelina – setva u septembru ili maju, a zaorava se u septembru ili maju; heljda – setva u aprilu ili julu, a zaorava se u avgustu ili septembru; ozimi stočni grašak u smeši sa ovsom ili raži – setva u avgustu, a zaorava se u junu ili julu; facelija – setva u maju i junu, a zaorava se u fazi punog cvetanja.
Podsetimo, ove biljke svojim korenjem prave zemljište propusnim što poboljšava pristup vlage i vazduha. Zbog toga ih još nazivamo „zelenim plugom“. Osim poboljšanja karakteristika zemljišta, vraćaju se organske materije u vidu zelene mase pri čijoj razgradnji nastaje humus. Snabdevamo zemlju mineralnima. Pravim izborom useva, zemljište možemo da obogatimo određenim mineralima i drugim materijama i eliminisati trenutne nedostatke. Kada je ono teško i zbijeno, potrebno je posejati biljne vrste koje imaju snažan koren koji će da ga učini propusnim i pogodnijim za obradu i uzgajanje.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
