U gastronomiji ga najčešće povezuju s povrćem, iako po svim karakteristikama pripada voću. Italijani ga zovu zlatna jabuka, Nemci rajska, a Francuzi jabuka ljubavi. Za nas je jednostavno paradajz. Stariji pamte taj slasni ukus detinjstva i s nostalgijom se sećaju vremena kada su paradajz brali u bašti i odmah jeli bez pranja, tvrdeći da mu „ovaj današnji” nije ni blizu.

Prilikom odabira sorti za sadnju, mora se uzeti u obzir mesto uzgoja (otvoreno polje, okućnica, zaštićeni prostor) i njihova namena, i znati da se sorte paradajza dele na niske i visoke, na rane, srednje i kasne, pa na konzumne i industrijske.

Danas u poljoprivrednim prodavnicama možete pronaći ogroman broj sorti paradajza, čiji se plodovi razlikuju po veličini, obliku, unutrašnjoj strukturi, ukusu. Za male bašte biraćemo sorte koje mogu da budu dobre i za salatu, i za konzerviranje. Da biste zadovoljili ukus cele porodice, potreban vam je paradajz koji će svi voleti.

Ako se opredelite za salatne sorte paradajza, izaberite najmesnatije i najukusnije među kojima su Crni Moor, Persimmon, Budenovka, Mazarin, Crni princ, bikovo srce, volujsko srce.

Za soljenje za zimnicu, na primer, savetuje se proizvodnja tvrdih sorti, jer ljuska mekog paradajza često puca tokom ključanja vode i sterilizacije. Pogodne su De Barao, Marinada 1, Raketa, Prometej, Kaspar.

Ako se odlučite za čeri paradajz na raspolaganju su vam najslađe i najukusnije sorte Kap meda, Cry Cherry, Amber kap, Nastya Sweety, Trešnja u obliku kruške, Kish-mish narandža, bela ribizla, zlatna perla.

R.D.J.