Kažu da je pravilna rezidba u voćarstvu već pola uspeha. Neadekvatna rezidba ili njen izostanak najveći je neprijatelj dobrog prinosa u voćnjaku. Međutim, voću se i u tom slučaju može pomoći takozvanom rekonstruktivnom rezidbom. Leka ima čak i za stare zasade koji su loše orezani. Pravilnom korektivnom rezidbom, koja se najčešće obavlja u februaru, moguće ih je vratiti u punu kondiciju.
Inženjer poljoprivrede i savetodavac za voćarstvo iz Topole, Danko Petrović ističe da su naši voćari najčešće „blagi“ prema stablima. Greške se prave iz straha ili neznanja.
– Voćari u Šumadiji često veoma blago, takoreći lako, orežu ili skinu rodne elemente sa biljke, da bi dobili veći prinos. Tako se biljka optereti u toj godini i oni zaista dobiju veći prinos. Ali u sledećoj na stablima imamo značajno manji broj cvetnih pupoljaka, jer tokom leta biljka bude suviše opterećena rodom. Tako i sledeće godine imamo mali, ili često prinos koji nije ekonomski rentabilan. Desi se i godina u kojoj prinos potpuno izostane – kaže Danko Petrović.
Lošoj rezidbi ima leka. Stručnjaci je zovu korektivna ili rekonstruktivna. Obavlja se u drugoj polovini februara i početkom marta. Ovom merom moguće je i stare zasade izlečiti i stablima za nekoliko godina vratiti punu rodnost.
– Zapuštenim zasadima ima pomoći. Suština korektivne rezidbe je u tome da se isprave greške iz prethodnog perioda ili, ako nije uopšte rađena, da se što je moguće bolje uzgojni oblik privede pravilnoj nameni – objašnjava Petrović.
Najveća dilema koju imaju voćari u rezidbi jeste pitanje šta odbaciti. Nad glavom im uvek visi dilema da li su preterali. Prema Petrovićevim rečima, najviše greše kod sečenja grana, te odstranjuju i koje treba i koje ne treba.
R.D.J.
