Kalkulacija roda i prihoda tako direktno zavisi od rezidbe. Loše orezana šljiva u jednoj godini daće od 60 do 100 kilograma ploda, a sledeće samo osam do 10 kilograma.
– Radi se o takozvanoj alternativnoj rodnosti. Prinos šljive u uslovima Šumadije, gde je ona primarna voćna vrsta, uz primenu svih agrotehničkih mera, kreće se od 25 do 30 tona po hektaru. Uz uobičajeni raspon sadnje 5×4, sa 500 stabala po hektaru, podrazumeva prinos po jednoj šljivi od 50 do 60 kilograma. Uz primenu svih agrotehničkih mera, za najviše tri godine, stara stabla šljive mogu dostići punu rodnost i stari zasad vratiće se u punu kondiciju. Zato, voćari koji su na početku imali loše rezidbe, treba da budu strpljivi – kaže Danko Petrović.
Nije teško pronaći zasade u Srbiji, stare deset i više godina, koji su loše orezani i koji daju nereprezentativne prinose. Jedan od razloga je u tome što je ranije 98 odsto plodova odlazilo u preradu, i to najčešće u rakiju. Padalice su korišćene za ishranu svinja, a oko 0,5 odsto su uzimale domaćice za spremanje džema i pekmeza. S obzirom na to da su ljudi odlazili sa sela u gradove zbog posla, mnogi voćnjaci, primera radi, u okolini Aranđelovca koji naginje ka Kosmaju, ostali su zapušteni. Poslednjih godina, zbog promenjenih tržišnih uslova, mnogi žele da vrate rodnost svojih voćnjaka.
Ako žele da vrate rodnost stabala, najvažnije je da nađu dobrog rezača. A to je u poslednje vreme veoma težak zadatak. Stručnih rezača je sve manje, a voćnjaka sve više. Preporuka je da se rezidba radi po toplijem vremenu, jer to više odgovara i biljkama, i rezačima – kaže Petrović.
R.D.J.
