Ljubiša Mladenović iz Simićeva jedan je od stočara koji je izašao na protest, ukazujući na to koliko su stočari u nepovoljnoj poziciji, zahvaljujući nesaglasju subvencija države. Naglašavajući da stočari nemaju subvencionisano gorivo kao ratari i da su cene đubriva skočile, a cene mleka pale.
– Moram da naglasim da mi kao stočari nemamo subvencionisano gorivo, đubrivo smo skupo plaćali, ove godine je i cena semena skočila. Gorivo kupujemo po 170 dinara s agrokarticom na NIS-ovim pumpama, a trošimo ubedljivo najviše nafte od svih, naročito kada je u pitanju pripremanje silaže. Samo kod sena ima četiri do pet operacija godišnje: košenje, kupljenje, baliranje, vuča, što čini da mlečno govedarstvo iziskuje najviše i vremena i goriva. Kupujemo naftu koja je po ceni za sve, kupujemo seme, đubrivo, a cena našeg proizvoda se umanjuje, i to u najgorem mogućem periodu kada je pred nama setva i potrebno nam je najviše novca za semensku robu, hemiju – nerazumevanje je na sve strane, a stočni fond nikada manji.
– Nikad manji stočni fond u Srbiji nije bio nego ovog trenutka. Jednostavno određene korporacije su odlučile da uvezu neku količinu mleka, ali to mleko nije jeftinije od našeg u prodaji, narod ga skupo plaća. Samo želimo da znamo svoju zaradu. U ovoj zemlji svi sem seljaka znaju koliko zarađuju, svi znaju računicu, samo mi smo prepušteni da gledamo u nebo i molimo boga za rodnu godinu – zaključio je stočar iz Simićeva.
Premija u 2022. je u prva dva kvartala bila po 15 dinara, a nakon letnjeg protesta je smanjena za pet dinara. Treći i četvrti kvartal su potpisali obračune na deset dinara. Dok cena mleka pada, cena đubriva je ista, iako je na Novosadskoj berzi u blagom padu. Ako je cena mleka 62 dinara, a Ljubiša dnevno preda 100 litara to je 6200 dinara. S računicom od 250-300 evra dnevno za hranu, nije teško izračunati koliki je gubitak. Nije ovo samo problem stočara, već celokupne srpske poljoprivrede. Danas je u pitanju mleko, sutra će biti žitarice, voće i povrće.
Tekst: Zorica Dragojević
