Jedan od učesnika sastanka između stočara i predsednice Vlade Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković, obavestio je proizvođače mleka da zahtevi za premije od 20 dinara za mleko i 40.000 dinara za krave nisu prihvaćeni. Dok je za Vladu i ministarku sastanak bio konstruktivan, stočari smatraju da rešenja nema i najavljuju nove sastanke i proteste
Ovih dana pažnju javnosti privukao je Milisav Mihailović– Mićko, stočar iz Savinog sela u Vojvodini. To je onaj isti mladić o kome su snimane emisije na nacionalnoj televiziji. Mićko ima samo 27 godina, suprugu i četvoro dece. Vredan je, radan, u poslu provede i po 20 sati, ima 35 krava i predaje 350 litara mleka, na odmor ne ide jer dva dana van sela mora da planira mesecima unapred. I umesto da bude primer Mićko je postao problem. Zašto? Zato što za Mićka nema mesta na sastanku stočara i ministarke poljoprivrede, čak ni da stoji u nekom ćošku što je tražio. Ne žele ga. Niko ne želi da čuje da u Savinom selu mlekara prestaje da otkupljuje mleko, da će mnoge porodice ostati bez prihoda i da neće moći da isplate kredite u koje su ušli.
-Rekli su da za mene nema mesta na sastanku, čak ni da stojim kako bih izneo probleme stočara iz Savinog sela. Ja sam svoj život upropastio. Ušao u kredite u dugove, zašto? Radim po ceo dan, moja porodica ne može da ode na odmor, stalno smo u selu. Da mi nije roditelja da nekad pomognu u poslu ne znam šta bi. Znate li da odgajivači nekih drugih životinja u selu zarade za par godina ono što ja u životu nisam video – započinje svoju priču Mićko koji se ne žali na život na selu, već na činjenicu da mlekara Ekomil sa kojom je odlično sarađivao neće otkupljivati mleko posle 15. marta.
-Iskreno se nadam da se to što su najavili neće desiti. I zbog njih i zbog nas. Gazda mlekare je dobar čovek, imali smo odličnu saradnju, on ne može više da se bori ima 40 tona sira na lageru. Nije hteo da nam obara cenu jer zna da smo u gubitku i ovako, pa nam je poslao obaveštenje da mlekara radi do 15. marta a posle više ne. Ne znam šta će biti, čekam taj dan – priča Mićko, naglašavajući da ostale mlekare ucenjuju proizvođače i smanjuju cenu mleka.
-Nije mi jasno do pre par meseci mi je dolazio čovek iz Imleka i molio po selu i mene i druge za mleko, sad odjednom imaju i lager. Od čega je višak nego od uvoza – pita se Milhailović, još mu je nejasnije šta država misli dajući novac mladima da žive na selu. Kako kad i oni koji su čitav život u poljoprivredi razmišljaju da to napuste.
-Država daje 10 hiljada evra za kupovinu kuće na selu, pa sad je izašlo i 10 hiljada evra za pokretanje biznisa. Ja sam sa ovim kravama upropastio svoj život, krediti i dugovi se gomilaju. Šta mi znači moratorijum na kredit, ja taj kredit moram da platim, svaki dan moram da nahranim te krave, a to nije jeftino – preračunavajući koliko sve košta, ističe da niko nikada ne pominje radnu snagu, seljaka i njegovu porodicu.
-Jedna krava dnevno pojede 20 kilograma silaže, 300 grama koncentrata po litri mleka a daje prosečno 25 litara, još dodate na sve to i 15 kg deteline a kilogram je 36 dinara, pa izračunajte. Gde je tu radna snaga, naš celodnevni uložen rad, svih sedam dana u nedelji, cele godine, gde je slama, struja, gorivo koje plaćamo po redovnoj ceni, gde su razni kvarovi – revoltiran je odnosom države prema stočarima Milisav Mihailović.
Tekst: Zorica Dragojević
