Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji. U poslednje vreme raste interesovanje za zasnivanje novih i proširivanje već postojećih zasada.
Sorta “djuk” zauzima dominantno mesto na plantažama zahvaljujući visokoj rodnosti i odličnom kvalitetu ploda, a posebno ranom vremenu zrenja. Za berbu pristiže u prvoj dekadi juna do početka jula, čime se obezbeđuje snabdevanje inostranog tržišta svežim plodovima u vreme kada se javlja deficit u ponudi.
Velika ulaganja u savremene plantaže
Jedan od ograničavajućih činilaca gajenja visokožbunaste borovnice su neadekvatni ekološki uslovi na mnogim lokalitetima u Srbiji. Naime, ova voćka zahteva zemljišta kisele reakcije i rastresite strukture, koja su dovoljno vlažna i bogata šumskim humusom. Radi prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje pogodnih zemljišta, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih štetočina, u poslednje vreme primenjuje se hidroponski, odnosno uzgoj u saksijama i vrećama od agrotekstila u kojima se nalazi određena supstratna smeša.
Prednost ovakvog uzgoja je što mogu da se iskoriste nepogodna, odnosno zemljišta teškog mehaničkog sastava i neodgovarajuće pH vrednosti. Takođe, veća je gustina sadnje. Broj biljaka po jednom hektaru se kreće od 4.170 do 5.550, dok je u sistemima gajenja u zemlji on mnogo manji – između 2.200 i 3.300. U ovakvim uslovima borovnica je zaštićena od zemljišnih štetočina, olakšano je zalivanje sa odličnom drenažom supstrata i programiranjem prihrane, čak i u uslovima povećane količine padavina. Prednost je i to što se osušene, izmrzle ili obolele borovnice jednostavno izmeštaju iz zasada i zamenjuju novim.
R.D.J.
