Voćari koji se opredele za tehnologiju gajenja borovnice direktno u zemljištu treba da se pridržavaju određenih pravila. Jedno od njih je da za nove zasade nisu dobra mesta na kojima se duže zadržava voda. Treba izbegava i zatvorene doline, strme i položaje koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrova.

   – Posebno je značajan izbor zemljišta pogodnog mehaničkog sastava, a to su ilovačasta i peskovito-ilovačasta – naglašava dr Jasminka Milivojević. – Važna je i njihova pH vrednost, koja treba da se kreće u rasponu optimalnih vrednosti – 4,2 do 5,0 (maksimalno 5,5). U ovakvim uslovima primenjuje se sadnja u jamiće, koji se otvaraju na udaljenosti od 1 do 1,5 metara u redu i pune supstratnom smešom sastavljenom od strugotine četinara i kiselog treseta u različitim odnosima. Ukoliko su zemljišta teška, sa visokim procentualnim učešćem gline i praha (glinovite ilovače i praškasto-glinovite ilovače), preporučuje se zasnivanje zasada borovnice na gredicama visine 30 do 40 centimetara. Ovakav sistem gajenja sprečava pojavu zabarivanja u uslovima povećane količine padavina, koja dovodi do gušenja korenovog sistema i otežanog usvajanja hranljivih elemenata iz zemljišta.

   Zavisno od primenjenog rastojanja sadnje, potreban broj sadnica po jednom hektaru se kreće od 2.200 do 3.300. U punoj rodnosti žbunovi gajeni u optimalnim ekološkim uslovima, a posebno na zemljištu pogodnog mehaničkog sastava i pH vrednosti, daju prinos do šest kilograma plodova, dok se prinos po hektaru kreće od 12 do 15 tona.