U toku vegetacije, i kod maline i kod kupine se obavlja početno zakidanje mladih izdanaka. Bitno je da prilikom zakidanja ostavljamo one izdanke koji izrastaju početkom maja, i to najviše pet-šest, da bismo imali potreban izbor za narednu godinu. Kad izdanak dostigne visinu od 2,5 metara, treba ga prekratiti – da bi se pospešilo izbijanje bočnih grana.
Nakon podizanja zasada kupine, bez obzira da li je to rađeno u jesen ili u proleće, obavlja se samo prolećna rezidba. Sadnice treba skratiti na tri razvijena pupoljka, što uglavnom odgovara dužini od 20 do 30 centimetara iznad površine tla. Tokom prve godine puštamo da se slobodno razvijaju svi izdanci koji su krenuli iz pupoljaka.
Kupinama u rodu potrebna je rezidba u samoj vegetaciji i pred njen kraj. Svi izdanci koji su dali rod u tekućoj godini režu se do zemlje. Zatim se uklanjaju svi oštećeni, polomljeni i slabiji izdanci koji su izrasli tokom vegetacijske godine. Posle rezidbe iznose se iz kupinjaka i spaljuju. Proređuju se ovogodišnji izdanci, odstranjuju suvišni, a ostali ostavljaju da sazru. Time se obezbeđuje bolja osvetljenost izdanaka, više hrane i vlage, da bi što bolje obrasli rodnim pupoljcima i sazreli idućeg proleća, te na taj način obezbedili dobar rod. Izdanke koji ostaju nakon proređivanja treba skratiti oko 15 centimetara od vrha da bi se sprečilo smrzavanje tokom zime. Na proleće je opet potrebno odstraniti oštećene i slabe izdanke. Za rod se ostavljaju tri-četiri zdrava i snažna izdanka, koji se prekraćuju na 20 cm iznad poslednje žice, odnosno najviše 2 do 2,2 metra visine. Bočne grančice se skraćuju na 20 do 25 cm dužine, odnosno na tri pupoljka. Tako orezani izdanci vezuju se zrakasto za žice.
R.D.J.
