Za svako dvorište u kome je zasađena breza može da se kaže da je lekovita bašta. Ovo listopadno drvo, sa nepravilnom, retkom krunom, lako se prepoznaje po karakterističnoj beloj kori koja se horizontalno ljušti. Kada bismo birali biljku koja toliko pozitivno utiče na ljudski organizam, breza bi bila u najužem izboru. Breze – obična Betula pendula, maljava breza Betula pubescens i patuljasta Betula nana, pripadaju porodici breza Betulaceae i sve su lekovite.
Prilikom sakupljanja treba obratiti pažnju da pupoljci budu krupni, a listovi mekani. Sok od breze skuplja se krajem februara i početkom marta, a kora skida na početku proleća i na kraju jeseni. Listovi breze sadrže visoke koncentracije tanina, saponina, gorkih materija, ali i kiseline, smole, vitamin C. U manjim količinama sadrže i etarsko ulje, kao i mineralne sastojke – kalijumovu so i kalcijum. Etarsko ulje lisnih pupoljaka posebno je važno jer povoljno deluje na disajne puteve, a dobija se destilacijom, uz pomoć vodene pare.
Od pupoljaka i listova breze priprema se čaj, ali bez kuvanja! Jednostavno se prstohvat pupoljaka i listova prelije šoljom vrele vode, a zatim proceđeno pije. Ovako dobijen čaj pokazao se kao jedan od najboljih prirodnih diuretika. Preporučuje se i za rastvaranje bubrežnih kamenčića, kao i za sprečavanje obolevanja organa u kojima se sakuplja suvišna voda u organizmu (bubrezi, bešika, jetra, zglobovi…). Istovremeno, čajevi od listova i pupoljaka uspešno podmlađuju tkivo i ubrzavaju zarastanje čak i dubokih rana, bez ožiljka.
Breza, takođe, poboljšava koncentraciju, jača pažnju i snaži organizam. Kombinovan čaj od brezovog lišća i resa preporučuje se za izlučivanje mokraće, eliminisanje kiseline iz organizma, lečenje groznice i reumatskih bolesti. Za lakše mokrenje preporučuje se i uzimanje po jedne kašike sitno samlevenih listova breze tri puta dnevno. Važno je napomenuti da treba da se pripremi neposredno pred upotrebu.
