Bukova guba (Fomes fomentarius) možda je najpoznatija gljiva koja je korišćena kao alat. Ostaci ove gljive pronađeni su na mumificiranom telu Ecija, tirolskog snežnog čoveka. Procenjuje se da je mumija stara više od 5.000 godina, abukova guba verovatno je upotrebljavana kao trud za paljenje vatre.
Trud za potpalu dobijao se tako što bi se spoljna kora gljive uklonila, gljiva bi se zatim prokuvavala u ključaloj vodi. Nakon prokuvavanja se udarala nekim tvrdim predmetom, kako bi omekšala. Nakon toga se gljiva rezala na tanke isečke koji su sušeni na suncu, kako bi iz njih bio otklonjen i najmanji trag vlage.
Tako pripremljena, gljiva je služila za hvatanje varnice iz kresiva, koju je jako dobro primala, i za raspirivanje vatre. Bila je u upotrebi sve do pojave šibica.
Bukova guba i dan-danas koristi se za zadimljavanje pčela, te se u narodu još naziva i pčelarska gljiva.
Pored bukove gube, kao trud se koristila i gljiva crna kvrga (Daldinia concentrica). Ova gljiva može se pronaći na mrtvim granama i panjevima lišćarskih vrsta drveća, uglavnom jasena. Lako se prepoznaje po sitnom, okruglastom plodnom telu. U početku je crvenkastosmeđa i glatka, dok starenjem postaje crna i neravna. Kada gljivu presečemo, možemo videti karakteristične srebrnastosive i crne zone koji su jedinstvena, prepoznatljiva odlika te vrste. Meso joj je drvenasto i krto.
Može se koristiti kao trud bez prethodne pripreme, pod uslovom da je uzbrana gljiva suva. Veoma dobro hvata varnicu, gori istrajno poput uglja i daje gust dim.
Crvenkasta lavirintovka (Daedaleopsis confragosa) gljiva je koja se može pronaći tokom cele godine. Ova gljiva koristi se u proizvodnji ornamentisanog papira, tako što se od njih pravi pulpa koja se presuje i suši. Od tako pripremljenih gljiva kao sirovine dobija se ukrasni papir neuobičajenih boja i ornamentacija.
Lavirintovka (Daedalea quercina), kao i prethodna vrsta, terasastog je oblika i plodonosi na mrtvim i umirućim stablima hrasta. Osušena lavirintovka upotrebljavala se kao češagija za konje s veoma nežnom i osetljivom kožom. Takođe se upotrebljava za zadimljavanje i anesteziranje pčela. Naučnici su iz ove gljive izolovali enzim koji se upotrebljava za biorazgradnju toksičnih farbi i pigmenata.
Vilinska zdelica (Chlorociboria aeruginascens) plodonosi tokom leta i jeseni u velikim grupama na mrtvim granama lišćarskog drveća, pretežno hrasta. Za drvo je pričvršćena tankom drščicom. Prisustvo ove gljive može se primetiti i kada nema vidljivog plodnog tela po plavozelenoj boji drveta koje micelija oboji. Zbog te osobine ovako obojeno drvo koristilo se za izradu veoma traženog dekorativnog nameštaja. Takvo drvo nazivalo se „zelena hrastovina“ i njegova upotreba datira od XV veka. Pored izrade dekorativnog nameštaja, ovu gljivu koristili su čuveni flamanski tkači, koji su potapali tkaninu u vodu natopljenu vilinskom zdelicom i tako dobijali prirodno obojenu tkaninu.
R. D. J.
