Po pravilu, loza se orezuje u periodu mirovanja – od opadanja lišća do početka suzenja u sledećoj vegetaciji. U južnim i krajevima u kojima nema jakih mrazeva ovaj posao se može raditi i zimi, dok u uslovima kontinentalne klime treba ga odgoditi za početak proleća, ali obavezno pre kretanja sokova. Sorte koje su osetljivije na zimske mrazeve režu se kasnije, a otporne mogu i odmah posle opadanja lišća u jesen.
Na rod se mogu orezivati samo jednogodišnji zreli lastari, jer se na njima nalaze zimska okca u čijim su pupoljcima začeci cvasti. Ostavljeni deo rodnog lastara posle rezidbe naziva se kondir ili luk. Čokotu se rezidbom daje odgovarajući oblik. Njega treba održavati tako da omogući uspešnu primenu svih ostalih agrotehničkih mera (obrada, đubrenje, zaštita, berba). Prilikom rezidbe treba nastojati da se na čokotu pravi što manje preseka. Takođe, lastari se ne smeju gnječiti, odnosno preseci treba da su glatki i kosi, da bi voda oticala.
Nisko stablo i kratka rezidba (župska i krajinska rezidba) primenjuju se kod rodnijih sorti i u rejonima gde se loza štiti od mrazeva zagrtanjem glave čokota, kao i na strmim terenima gde nije moguća primena mehanizacije. Visoko stablo i mešovita, odnosno duga rezidba (Gijova jednoguba i dvoguba, Gijo-Pusareva rezidba, karlovački uzgoj, razni tipovi kordunica) primenjuju se kod slabije rodnih sorti, u rejonima gde nema zagrtanja zbog mraza i gde se primenjuju mehanizovana obrada i zaštita.
Rezidbom čokota treba ostvariti optimalan odnos između visine prinosa i kvaliteta grožđa, da se ne bi izgubilo na kvalitetu nauštrb povećanja prinosa. Ovo se postiže uspostavljanjem optimalnog odnosa između broja lastara na čokotu i lisne površine, odnosno broja cvasti. Povoljniji raspored lastara na čokotu doprinosi boljem sazrevanju grožđa. Ako je rezidba na velikim plantažama započeta u jesen neophodno je voditi računa da se blagovremeno završi, a to je pre bubrenja okaca. Najpre se režu sorte otporne na mrazeve i na uzvišenjima koja nisu izložena mrazevima kao ona u depresijama.
Prilikom odstranjivanja starijih delova čokota treba praviti vertikalne preseke jer oni najbrže zarastaju, odnosno najmanja je površina preseka i loza najmanje suzi. Preseci prečnika većeg od dva centimetra teško ili uopšte ne zarastaju.
Suvišne lastare treba rezati iz osnove jer će tada biti manje posla tokom lačenja loze. Prilikom rezidbe lastara na luk ili kondir preseke treba praviti na jedan do dva centimetra iznad najvišeg okca, kosim rezom suprotno od okca. Na taj način sok tokom suzenja loze neće vlažiti vršno okce. Na čokotu i spojnom mestu treba ukloniti ostatke stare kore (ručno ili čeličnom četkom), kao i korenje plemenite loze (brandusi) koje se razvilo zatrpavanjem spojnog mesta čokota zemljom usled višegodišnje obrade zemljišta.
R.D.J.
