Salata se zbog svojih bioloških osobina i kratke vegetacije (50-110 dana) uspešno gaji u svim oblicima zaštićenog prostora, ali i uz neposredno pokrivanje biljaka sa nekim od sintetičkih materijala (perforirana folija, akril).
U zaštićenom prostoru gaji se najčešće glavičasta salata, dužina vegetacije 55-70 dana. U odnosu na druge varijetete salata daje najveće prinose i kvalitetne glavice.
U zavisnosti od tipa zaštićenog prostora i mogućnosti zagrevanja, salata se može uspešno gajiti u toku ranog proleća, jeseni i zime. Za normalan rast oblačnih dana, a noću 15-18°S u toku sunčanih i oko 14°S u toku oblačnih dana, a noću 5- 8°S. Relativno niske temperature neophodne za rast, omogućuju gajenje u zaštićenom prostoru sa grejanjem i bez njega.
Česta je pretkultura pri gajenju krastavaca i paradajza ili rasada, ili naknadna kultura posle paradajza, paprike i drugih sličnih useva. Vreme setve, sadnje i berbe zavisi od celokupne proizvodnje u zaštićenom prostoru. Najpovoljnija je sukcesivna setva u razmacima od 7 do 20 dana, počev od 15. avgusta pa do početka marta. Uz kontinuiranu sadnju, i dospevanje je postepeno. Pri setvi u avgustu i septembru salata dospeva za 60-70 dana, a u kasnijoj proizvodnji, pri nižim temperaturama, za 60-90 dana. Za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su objekti sa grejanjem. U zaštićenoj bašti sa grejanjem uspešno se gaje sorte: luro, lesi, orba, renata, pandora, majska kraljica. Za proizvodnju salate zemljište se mora dobro pripremiti, odmah po skidanju prethodnog useva.
U toku jeseni, zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u objektima sa dopunskim grejanjem , gde se može održati optimalna temperatura. Temperatura se reguliše u zavisnosti od intenziteta osvetljenosti. Tako je noćna temperatura 4-10°S u vreme oblačnih dana.
Nebojša Božović, PSSS Kosovska Mitrovica
