I ove godine desilo nam se da je pao vlažan i „težak“ sneg koji se „lepi“ na voćna stabla. U zavisnosti od toga koliko je napadalo, može se desiti da se na stablima zadrži velika količina snega. Po pravilu ovo ne bi trebalo da predstavlja opasnost po stabla voća, ali postoje situacije kada može doći do oštećenja biljaka.

 Ako do snežnih padavina dođe u periodu kada voće nije u potpunosti odbacilo lisnu masu, značajno se povećava površina na kojoj se sneg zadržava. Tada mogu da se lome manje grane, pa čak i da se očene čitave ramene grane.

Nisu sve voćne vrste podjednako osetljive na opterećenje snegom, a i sam uzgojni oblik bitno utiče na moguća oštećenja. Uzgojni oblici sa centralnom vođicom su po pravilu sposobniji da podnesu veći teret snežnog pokrivača, dok su oni bez centralne vođice osetljiviji na opterećenje snegom. I starost stabla pravi razliku. Mlađa stabla mogu da izdrže veći snežni pokrivač na sebi. Starija stabla, pogotovo nekih voćnih vrsta (kruška, šljiva) koja su formirana bez centralne vođice (kotlasta kruna) često bivaju oštećena pod teretom snežnog pokrivača.

Proizvođači treba da obiđu svoje zasade kada padne vlažan sneg, pogotovo one s kojih nije u potpunosti opao list, i eventualno otresu sneg sa voćaka. Osim toga, jako je važno pravilnim izborom vremena primene pojedinih agrotehničkih mera omogućiti biljkama da pravovremeno odbace list.

Agrotehničke mere koje mogu produžiti vegetaciju, a samim tim i povećati rizik od oštećenja teškim snegom su: kasna primena azotnih đubriva, navodnjavanje do samog kraja vegetacije, primena izuzetno velikih količina mineralnih đubriva. Neophodno je da primena svih agrotehničkih mera bude u optimalnim rokovima i s optimalnim količinama (voda, đubriva) da bi biljke ušle na vreme u period zimskog mirovanja pa se na taj način izbegava opasnost od zadržavanja lisne mase i značajno smanjuje rizik od oštećenja snežnim padavinama.

Danko Petrović, PSS Kragujevac