Pre nego što se pristupi sadnji, potrebno je urediti površinu za podizanje voćnjaka. To podrazumeva određivanje veličine parcela, putne mreže, pravca pružanja redova i rasporeda sorti na plantaži. Ako se namerava proizvodnja na većoj površini, a u poslednje vreme poljoprivredni proizvođači se sve više odlučuju na takve korake, parcele ne bi trebalo da budu duže od 200 m, ni šire od 100 m, kako bi se omogućila lakša berba. Glavni putevi treba da budu široki 6 do 8 m i da se pružaju uporedo na pravac redova, a sporedni putevi treba da budu od 4 do 5 m. Takođe, oko celog voćnjaka treba ostaviti put širine najmanje 6 m, zbog lakšeg manipulisanja mašinama za obradu, zaštitu i transport plodova. Ukoliko se postavlja protivgradna mreža, veličina table treba da bude 220×220, a širina puteva od 8-10 metara.
Prilikom organizacije zemljišne površine, treba voditi računa i o podizanju vetrozaštitnih pojaseva, pravljenju izvoda za vodu i regulisanju sistema za navodnjavanje. Kada je urađena gruba organizcija zemljišne površine, pristupa se obeležavanju mesta za sadnju. Da bi se ovo moglo uraditi, treba prethodno znati rastojanje između redova i u redu. Pravac redova treba da bude sever-jug.
Prvo se određuje pravac osnovnog reda koji treba da bude na najdužoj strani. Da bi se odredila mesta u ostalim redovima, potrebno je da se u odnosu na prvi red povuku linije koje su upravne na taj red i s jedne i sa druge strane.
Pre same sadnje potrebno je obeležiti mesta za sadnju kako je to predviđeno projektom, kako u pogledu rasporeda voćaka (da li će se saditi u kvadrat, pravougaonik ili trougao), tako i u pogledu rastojanja između redova i u redu. Rastojanje između redova voćaka zavisi od voćne vrste, podloge, sorte, tipa zemljišta, uzgojnog oblika krune itd.
R.D.J.
