U pogledu oplođenja, različite sorte maline i kupine se ponašaju trojako. One mogu biti: samooplodne, delimično samooplodne, i samobesplodne. Ekonomski značajne sorte maline (Vilamet, Miker, Tjulamin, Polka, Heritidži druge) i kupine (Tornfri, Loh nes, Čačanska bestrna, Tripl kraun i druge), su u velikom stepenu samooplodne što praktično znači da se mogu gajiti u monosortnim zasadima.
Ako su povoljne temperaturne prilike u vreme cvetanja kod ove dve voćne vrste, oplođenje se odvija veoma brzo i, identično cvetanju, postepeno. Da bi se dobili normalno razvijeni plodovi, neophodno je da se u svim tučkovima jednog cveta (a njih je od 20 do 160) oplođenje izvrši u isto vreme. U suprotnom, dobijaju se deformisani i plodovi slabijeg kvaliteta.
Jedna od specifičnosti borovnice je njena poznata osobina da bi donela dobar rod potrebno je da zametne 80% cvetova, što je značajno više u odnosu na druge vrste voća. To je ostvarljivo pod uslovom da se oprašivanje insektima izvrši u toku prva četiri dana posle otvaranja cvetova. Uprkos činjenici da je najveći broj komercijalno gajenih sorti visokožbunaste borovnice, kao što su Djuk, Blukrop, Patriot, Drejper, Hjuron i druge samooplodan, značajno veća masa plodova i skraćivanje vremena zrenja dobija se u stranooplodnji, odnosno ako pored osnovne sorte, u zasadu gajimo još jednu približno istog vremena cvetanja.
R.D.J.
