Sadnju je moguće obaviti u jesen, u toku zime ukoliko vremenske prilike dozvole, i u proleće što je moguće ranije. Najbolja je jesenja sadnja, jer preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve se sadnice brže i bolje razvijaju. Prolećna sadnja se preporučuje na vetrovitim položajima i predelima sa vlažnijom klimom, pogotovo na težim zemljištima. Prolećnu sadnju najbolje je obaviti što ranije, a najkasnije do kraja marta, a ukoliko postoji sistem za navodnjavanje najkasnije do kraja aprila. Ukoliko se sade sadnice s prevremenim grančicama, onda je bolja prolećna sadnja.
Sadnice moraju biti zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom i ne smeju biti starije od dve godine.
Neposredno pred sadnju svaka sadnica mora biti pojedinačno pripremljena. Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela. Duže žile treba skratiti na dužinu 15 do 20 cm i gledati da presek bude što manje kos da bi rane što lakše zarasle. Sadnice do mesta sadnje se moraju transportovati u kacama sa vodom, ili u prikolicama koje je stavljen najlon i sipana voda.
Neposredno pre sadnje, koren se potapa u smešu goveđe balege i ilovače u koju se doda određena količina plavog kamena radi dezinfekcije.
Ukoliko je zemljište prethodno dobro pripremljeno, tj. duboko orano ili podrivano, a vrši se đubrenje u rupu, onda se kopaju rupe 60 × 60 cm. Ako se ne đubri u rupu a zemljište je dobro pripremljeno, dovoljno je kopanje rupa 40 × 40 cm. Međutim, ukoliko priprema zemljišta nije bila dobra ili se vrši sadnja na ledini, onda rupe moraju biti 120 × 60 cm.
Rastojanje za šljivu (Keserović, 2022)
| Uzgojni oblik | Rastojanje (m) | Broj voćaka po ha |
| Poboljšana piramida | 5 x 3,5-4 | 570-500 |
| Vaza | 5-5,5 x 3-4 | 450-660 |
| Redukovana vaza | 5-5,5 x 2,5-3 | 800-606 |
| Vretenast žbun | 4×2 | 1250 |
| Vitko vreteno | 4×1,5 | 1660 |
| Super vitko vreteno | 4 x 1,2 | 2083 |
Održavanje zemljišta
Održavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta se uspostavlja povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim kako bi se mnogi procesi u zemljištu nesmetano odvijali. Koji će se način održavanja zemljišta primeniti u datim agroekološkim uslovima, zavisi od niza faktora: od količine padavina, nagiba terena, sorte, podloge, sistema gajenja, da li se zasad navodnjava ili ne, tipa i plodnosti zemljišta itd. U praksi se najčešće primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta: čista obrada (jalovi ugar), čista ledina ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje ili obratno, zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd. Ukoliko u zasadu šljive postoji sistem za navodnjavanje, onda je bolje međuredni proctor zatraviti, jer je lakše izvođenje agrotehničkih i pomotehničkih mera.
R.D.J.
