Dobra poljoprivredna praksa podrazumeva primenu znanja u korišćenju prirodnih resursa na održivim principima kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno-bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na human način i uz obezbeđenje ekonomske isplativnosti i društvene stabilnosti. Potrebno je poznavati, razumeti, planirati, meriti, beležiti, kontrolisati i upravljati proizvodnim sistemom kako bi se ostvarili utvrđeni proizvodni i ekološki ciljevi. Biljna proizvodnja se oslanja na primenu pesticida, kako bi se zaštitili od štetočina i bolesti. Poljoprivredna proizvodnja suočava se i sa klimatskim promenama i pojačanom pojavom postojećih i /ili novih štetočina i bolesti.
Iako pesticidi daju ključni doprinos poljoprivrednoj proizvodnji u cilju obezbeđivanja kvaliteta hrane i prinosa, često se javljaju neočekivani uticaji na zdravlje ljudi (prilikom primene i zbog ostataka pesticida u hrani) i životnoj sredini, ne-ciljnih organizama i prirodnih resursa (zemljište, voda, vazduh, oprašivači i prirodni neprijatelji). Ekološki prihvatljiva proizvodnja u potpunosti podržava koncept održivog upravljanja upoljoprivredi sa ciljem očuvanja biološke raznolikosti, unapređenja proizvodne sposobnosti zemljišta i očuvanja zdravlja životne sredine.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima zdrave izvore vode i velike površine nezagađenog zemljišta, što predstavlja osnov proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Međutim, nedostatak pravne regulative vezane za ekološki prihvatljivu proizvodnju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, finansijskih podsticaja za ovu proizvodnju i nedostatak partnerstva između proizvođača i obrazovnih ustanova predstavljaju ograničavajuće činioce u širenju novih znanja i iskustava u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane i ekološke poljoprivrede uopšte.
Karakteristično je da se najveći deo biljne proizvodnje još uvek odvija po principima konvencionalne proizvodnje. Organska proizvodnja, iako je zakonom uređena, u Srbiji skoro da ne postoji. S druge strane integralna proizvodnja nije definisana zakonom iako u praksi postoji. I u Srbiji su kriterijumi na tržištu svežeg voća i povrća danas značajno pooštreni. Promene su izazvane jakom konkurencijom koja vlada među proizvođačima i povećanim zahtevima potrošača kada je u pitanju kvalitet plodova, posebno njihova zdravstvena ispravnost. Intenzivna biljna proizvodnja podrazumeva upotrebu pesticida i drugih hemikalija. Brojne aplikacije pesticida i drugih hemikalija tokom vegetacije voćaka mogu usloviti pojavu ostataka pesticida iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti (Maximum Residues Limit – MRL) koji mogu negativno uticati na ljudsko zdravlje.
PSSS
