Nijedan plan zdrave ishrane ne može se zamisliti bez biljne hrane. Uvek je pravi izbor povrće, ali kada nema svežeg sezonskog povrća zamenu možemo pronaći u klicama i sokovima žitnih trava. Kako da svom telu pružimo maksimalnu količinu vitamina i antioksidanata putem klica i žitnih sokova, za „RTS ordinaciju“ govorila je dr Jovana Mašić, lekar opšte prakse i stručnjak za biljnu ishranu.

Klice predstavljaju zdrav sastojak koji je poželjno uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Možemo ih uzgajati u kućnim uslovima ili potražiti u marketima. Za klijanje se mogu koristiti razne vrste semenki, žitarica, mahunarki, a njihove klice imaju brojna lekovita svojstva.

„Ima jedan važan fitonutrijent koji se zove sulforafan i njega ima u odraslim biljkama kupusa, brokolija i kelja, a u klicama brokolija i do sto puta više. U klicama ima dosta vlakana, zbog toga se može javiti nadutost. Na početku se može početi sa dve kašike klica i bilo kada se mogu jesti“, navodi dr Mašić i dodaje da je ova superhrana idealan izbor tokom godine kada nam nije dostupno sveže povrće.

Dr Jovana Mašić istakla je da klice rotkve i brokolija imaju snažno antikancerogeno dejstvo, kao i da su klice brokolija hranljivije od brokolija.

„Kada je hrana ljubičasta znači da ima puno antioksidanata“, napominje doktorka.

Na koji način klice pomažu kod insulinske rezistencije?

„U klicama postoje jedinjenja koja se ponašaju slično insulinu i na taj način poboljšavaju, takođe i vlakna. Kako bismo ovaj izvanredan antioksidans napravili kod kuće potrebno nam je seme koje prvo moramo oprati, a zatim staviti u teglu i ostaviti da se natopi tokom noći. Jedna kašika semena ide u jednu teglu, a kada se seme procedi satvalja se u teglu. Nju treba pokriti gazom i postaviti naopačke, tako da se cedi višak vode. Za klice nije potrebna svetlost, a seme u tegli treba ispirati dva puta dnevno i to kroz gazu. Nakon pet dana teglu će ispuniti klice, koje nakon toga treba čuvati u frižideru do sedam dana“.

Sokovi žitnih trava mogu biti od spelte, ječma i pšenice.

„Jedna studija je pokazala da ljudi koji su uzimali sok od žitne trave u devedeset posto je bilo bolje stanje nego kod ljudi koji nisu uzimali sok od žitne trave.“

Da li svako sme da uzima ove sokove?

„Skoro svako sme, ali ljudi koji su na antikoagulantnoj terapiji, mogu i oni da konzumiraju, ali ako će lekar da ih isprati. Još jedna grupa ljudi, osobe koje imaju celijakiju. Sva udruženja za celijakiju savetuju takvim ljudima da uzimaju proizvode koji su deklarisano bezglutenski.“

„Kad preporučujem nešto ljudima bitno mi je da nema neželjene efekte, može samo koristi da ima. Jedino što ljudi mogu da osete je mučnina, ako im se ne sviđa ukus“, rekla je dr Jovana Mašić za „RTS ordinaciju“

RTS