Lukovice lala se često sade i u kombinaciji sa ostalim perenama poput bergenije, spomenka, žavornjaka, narcisa i zumbula. Uz žute narcise, dakle, treba saditi ljubičastu lalu negrita. Uz žute lale princeze treba kombinovati ljubičasti zumbul.
Lale pastelnih boja lepo izgledaju oivičene živom ogradom od šimšira, u kombinaciji sa dvogodišnjim biljkama (ljubičica, dan i noć i krasuljak), kao i drugim prolećnim lukovicama – narcis, muskari i fritilarija.
Ukoliko se lukovice kombinuju sa perenama, uvek prvo treba zasaditi perene, jer one daju strukturu leji. Lale lepo izgledaju i u kombinaciji sa višegodišnjim biljkama, a tada ih treba saditi po najmanje pet u jednoj grupi.
Malo je biljaka koje će vas u hladnim danima razveseliti lepim cvetovima i prijatnim mirisom kao lukovice. Ukoliko nemate svoje parče bašte, to ne znači da ne treba da uživate u predivnim lukovicama u svom domu. Napravite svoju baštu u saksiji, vazi, korpi… Važno je samo da odaberete ono što volite i birate zdrave, krupne i tvrde lukovice.
Lala
Lukovice lala sade se po tri komada u saksiju (čiji gornji otvor ima prečnik 12 cm), a u dekorativne činijice po pet do šest komada. Posadite ih tako da izboji na lukovicama dođu do visine ivice saksije ili činijice. Ovako zasađene lukovice držite na tamnom, umereno hladnom i dovoljno vlažnom mestu. Prekrijte ih slojem peska debljine oko 10 centimetara i stalno ga održavajte vlažnim. Kada izdanak dostigne visinu od 10 cm, lukovice izvadite iz peska i premestite u nezagrejanu prostoriju ili ih stavite između prozora.
Zemlju u saksiji ili činijici dobro zalijte i saksije sa lukovicom prekrijte fišekom od hartije. Kada se obrazuje cvetni pupoljak, uklonite fišek i posudu sa lukovicama nekoliko dana držite na svetlom i prohladnom mestu dok listovi ne dobiju zelenu boju. Zatim posudu sa lukovicama prenesite u toplu sobu i stavite na prozor.
Zumbul
Preparirane lukovice zumbula sade se u saksije prečnika 10 do 12 centimetara. Po jedna lukovica sadi se u mešavinu peska i komposta tako da (gornja) jedna trećina lukovice viri iznad zemlje, a vrh bude u nivou sa gornjom ivicom saksije. Zasađene lukovice stavite na tamno mesto na temperaturu od 10 stepeni.
Saksije poređajte u sanduk na čije dno treba nasuti sloj peska ili drvene strugotine tri do pet cm debljine. Prostor između saksija ispunite peskom ili strugotinom i na kraju saksije prekrijte slojem peska debljine 10 cm, koji ćete povremeno zalivati. Kada izbojak sa listovima bude visok oko pet do šest cm, saksije iznesite na dnevnu svetlost u polusenku i prekrijte papirnim fišekom. Zalivajte tek toliko da se zemlja u potpunosti ne osuši.
Posle obrazovanja pupoljaka uklonite fišek i zumbul nekoliko dana držite u svetloj i hladnoj prostoriji, dok listovi ne dobiju zelenu boju. Nakon precvetavanja zumbul ređe zalivajte. Kad listovi uvenu, saksije treba staviti u tamnu, suvu i dobro provetrenu prostoriju, u kojoj temperatura ne prelazi osam stepeni. Ovako obrađene lukovice mogu se koristiti sledeće godine za sadnju u bašti, ali će biljke manje cvetati i mirisati.
Frezija
Zbog svojih mirisnih raznobojnih cvetova frezija je poznata kao rezano cveće. Otpornije vrste mogu da se gaje kao baštenske biljke, ali i kao saksijske na terasama i balkonima. Ako je nega frezije pravilna, svojim mirisom i bojom stvoriće prijatnu atmosferu u svakom domu.
Razmnožavanje frezije je najčešće lukovicama. Ako se one posade u septembru ili oktobru, cvetaće u februaru, a ako se posade u decembru – u martu ili aprilu. Da bi cvetale u avgustu mogu se posaditi u aprilu. Cvetanje frezije se produžava kada se sade u etapama, na primer, svakih 15 dana, sve do fabruara.
Terasa ili balkon se može ulepšati cvetovima frezije ako se njene lukovice posade u saksije. Odgovaraće im šira saksija, do 15 centimetara u prečniku. Zbog bolje drenaže se stavlja sloj šljunka na dno saksije, a zatim mešavina zemlje sa trećinom peska. Sade se jedna do druge, pet do osam lukovica blizu zidova saksije.
