Kruševački kraj poznat je po kalemarima i uzgajivačima sadnica. Jedan od njih, Darko Smiljković ostao je u svom selu Ljubavi i s puno ljubavi je posvećen poslu koji je nasledio od dede i oca. Iz sela neće, ono mu je sve dalo, a on uzvraća predanim radom, stalnim sticanjem i širenjem znanja. Njegove sadnice putuju širom Srbije i vrlo je moguće da u svom vrtu imate baš njegovu ružu, ili orah i jabuku u voćnjaku.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
– Proizvodimo voćne sadnice, lozne kalemove i ruže. Od voćnih sorti imamo jabuke, kruške, trešnje, šljive, višnje, dunje, lešnik, orah. Naše ruže možete kupiti u poljoprivrednim apotekama širom Srbije – navodi Darko.
Najviše posla oko oraha
Dodaje da je kalemarstvo porodični posao u kojem je on treća generacija. I zadovoljan je i poslom, i zaradom. Kaže, isplati se biti kalemar:
– Ako se dobro radi i dobro obrađuje, onako kako treba i kako je propisano, isplati se. Mi samo od toga živimo, i to je način da se zadržimo na selu.
Posao mu ne pada teško, mada oko oraha ima i dve godine rada.
– Za kalemljenje i održavanje sadnice je najteži orah. Proizvodnja oraha traje tri godine. Prvo se posadi orah, iz njega niče podloga, izvadi se, pere se, čisti se i posle kalemi. Kalemimo ga engleskim spojem: uzme se kalemar, ukoso se iseče, ubaci se pelcer. Na proleće se izbaci na parcelu, posle se prima. Kod nas bude u proizvodnji dve godine na njivi i onda ga vadimo i prodajemo – objašnjava Darko.
Nešino čipovanje prihvatili i Šveđani
Naši ljudi odu u inostranstvo uglavnom da uče, da se usavršavaju i nađu bolji posao i bolje uslove za život. Tuđina ih nauči mnogo čemu, ali i oni u stranim zemljama imaju priliku da pokažu svoje znanje, stečeno u Srbiji. Tako je i Neša Kojić u Švedsku poneo ono najvrednije, znanje kalemljenja, konkretno – tehniku čipovanja koju Šveđani dosad nisu primenjivali. I, odlično je prihvaćena i još bolje je rezultate pokazala.
– S plemke se skida pupoljak slične debljine kao što je i podloga. Seče se ukoso iznad plemke do ispod pupoljka. Ispod pupoljka se seče pod uglom od 45 stepeni. Na podlozi smo zasekli, napravili mesto za čipovanje i u njega stavljamo pupoljak, zatim se presek zatvori i potrebno je da prođe od 21 do 25 dana da se skine folija i kalem zasadi – objasnio nam je Neša Kojić tehniku čipovanja. Vrednom zanatu naučio je i sestru od ujaka, koju je doveo u Švedsku da radi.
Briga o kalemu ne prestaje prodajom
I kada ga prodaju, posao nije gotov. Da bi bili sigurni u uspeh, u stalnom su kontaktu s kupcima. Objašnjavaju im kako se vodi računa o sadnici, kada se dohranjuje i zaliva.
