Da li ste čuli za biljku tamarilo ili paradajz drvo? U pitanju je tropska voćna kultura koja poreklo vodi iz Latinske Amerike, a daje plodove bogate vitaminima i gvožđem, niske kalorične vrednosti i prijatnog osvežavajućeg ukusa. Istražujemo više o uzgoju i upotrebi tamarila.
Piše: Tanja Prolić
Tamarilo pripada familiji Solanaceae i u našim klimatskim uslovima lako se može gajiti u saksiji. Daje jajaste plodove žute, narandžaste ili crvenkaste boje, veličine oko 5,6 centimetara, koji se mogu koristiti sirovi ili prerađivati na različite načine. Meso ploda se konzumira tako što se voćka prepolovi. Ova višegodišnja biljka ne podnosi mraz i temperature ispod 0 stepeni Celzijusovih, te se tokom hladnijeg perioda godine saksija s tamarilom mora uneti u zatvoren prostor.
Ne podnosi sušu i niske temperature
Tamarilo se razmnožava semenom i reznicama. Ukoliko se razmnožava semenom, razviće se biljka s jednim pravim stablom, visine od 1,50 do 1,80 metara, pre razgranjavanja. Seme je, pre nego što se položi u zemlju, najbolje potopiti jedan ceo dan u toplu vodu. Preporuka je da ga prekrijete kompostom ili rastresitom zemljom, u što tanjem sloju (tek da prekrije seme), zalijete i pokrijete providnim najlonom, kako bi seme brže proklijalo. Najlon je dnevno potrebno skloniti na 30-ak minuta pa ponovo prekriti seme. Saksiju je neophodno staviti na dobro osunčano mesto. Seme isklija u periodu od 2 do 6 nedelja, najčešće mu je potreban 21 dan.
Ako se razmnožava reznicama, dobija se žbunastija biljka, sa granama povijenim ka zemlji. Reznice za razmnožavanje potrebno je uzeti u jesen ili u proleće, samo sa zdravih biljaka.
Tamarilo ima plitak koren koji je osetljiv na sušu, te mu je neophodno kontinuirano snabdevanje vodom – zemlja nikada ne sme biti suva, u tom slučaju rod će biti smanjen. Zimi je saksiju potrebno uneti u zatvoren prostor, s temperaturom oko 10 stepeni i dosta svetlosti. Po prestanku opasnosti od mrazeva ponovo se iznosi.
Osim vode, biljci je potrebno obezbediti i dovoljno hranljivih materija za pravilan rast i razvoj. Kalijumom i fosforom prihranjuje se na početku sezone, dok se azotna đubriva ravnomerno raspoređuju tokom cele godine.
