Kažu da nigde tako dobro ne rađaju kruške kao u Hisardžiku kod Prijepolja. Uglavnom su to one stare, gotovo zaboravljene sorte, bez kojih nema ni dobre site, tradicionalne poslastice ovog kraja. Živopisno selo ugnezdilo se u podnožju starog grada Mileševca, čija je posada u davnoj prošlosti štitila obližnju Mileševu i monahe u njoj, kao i sela u plodnoj kotlini. Klima je umerena i pogoduje voću pa, pored kruške i jabuke, u Hisardžiku dobro rađa i kesten, nadaleko čuven po kvalitetu.
Tekst i foto: Željko Dulanović
Sita (sa dugim akcentom na „i“) pravi se od soka jabuke ili kruške. Potpuno je organska, od neprskanog voća, koje od davnina raste na seoskim imanjima, a cedi se po receptu i s alatom nasleđenim od predaka. Sprema se i u okolnim selima, ali za situ iz Hisardžika kažu da joj „nema ravne“. Izgledom i teksturom najviše podseća na med, a može se konzumirati na više načina.
Najbolja je s mladim kajmakom
– Sita je u stvari voćni sirup koji ima slast i miris voća od koga se pravi, a potpuno je organski proizvod, bez bilo kakvih dodataka i zaslađivača. Može se konzumirati kao napitak, razblažena vodom, ali je ipak najbolja kada se pomeša s mladim kajmakom, tek skinutim sa šerpe. To je poslastica vrhunskog ukusa, što se rečima ne može opisati. Sita se koristi i kao dodatak drugim đakonijama, obično kao preliv za kolače i slatke pite – kažu meštani za „Dobro jutro“.
Već krajem avgusta Hisardžik zamiriše na situ, i pravi se sve do pozne jeseni. Oni koji imaju uslove da čuvaju plodove, cede ih i tokom zime i proleća.
Prvo se beru kruške ječmenke i mirisavice, nakon njih i stranjanke, begovače, šećerke, žute ranice, tvrdognile, kaluđerke, drvišice, takiše, buzdovanice, više od dvadesetak sorti. Poslednje, kada ostalog voća nestane na granama, stižu budale. Tu su i jabuke surlije, od kojih se prave slatka, i jabuke popadije, od kojih se pravi „ljuta sita“.
