Jaka pčelinja društva imaju mnogo bolje odbrambene karakteristike. Ona ne samo da su sposobna da se suprotstave tuđicama i grabeži, osama, stršljenovima, glodarima, voskovom moljcu i drugim, već su i u pogledu oboljevanja otpornija. Jednaestogodišnje istraživanje prezimljavanja pčelinjih društava aberdinskih naučnika jasno ukazuje na značaj jačine. Od 63 zdrave i 90 zajednica zaraženih nozemom, stoprocentno uginuće imale su one sa svega 4.000 pčela u novembru, 18% ih je stradalo iz grupe onih koje su imale 11.000 u isto vreme, ali su one u martu brojale oko 9.000 radilica. Zajednice koje su novembra imale 35.000 pčela, u martu su se razvile na 19.600 radilica, ali im je procenat stradanja bio čak 44%. Koliko jačina ima uticaja na odbrambene sposobnosti društva kazuje i zaključak da su najbolje prezimljavanje u grupi zdravih, nezaraženih pčela, imale zajednice sa 8.000 do 15.000 radilica, dok su zaražene koje su prezimele morale da budu znatno brojnije, od 10.000 do 19.000 pčela.
Kako se vidi, pčele snažnih zajednica i fiziološki se razlikuju od radilica poniklih u slabim, pa je sasvim razumljivo zbog čega se uvek ukazuje na to da ne treba spajanjem dve slabe pokušavati da se dobije jaka zajednica. Ona će biti samno brojnija, ali ne i jaka. Znameniti doktor Farar preporučivao je uzimljavanje pčelinjih društava sa 3,5 do 4 kilograma pčela, što znači sa 35.000 do 40.000 pčela, od kojih do proleća preživi preko 20.000.
Ako su društva jaka i imaju dobre zalihe hrane, gornju ventilaciju, lak pristup od sata do sata, vodu u slučaju potrebe i ako su sva leta zaštićena od prodornih vetrova, imaju neophodne uslove za uspešno zimovanje na slobodnom prostoru.
R. D. J.
