Postoji više vrsta zemljišta koje se neguje i održava u voćnjaku, a to zavisi od načina održavanja i branja uzgojnih vrsta. Čista obrada, ili tzv. jalovi ugar, podrazumeva održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju. Obuhvata jesenje oranje i nekoliko plitkih prašenja u toku vegetacije. Preporučuje se za aridna, odnosno područja sa nedostatkom padavina tokom letnjih meseci, tj. tamo gde nije obezbeđeno navodnjavanje.
Ovakva obrada je korisna i za mlade zasade da bi se voćke što bolje razvile i što pre stupile u period rodnosti, jer – ne treba zaboraviti da mlade voćke imaju više površinski korenov sistem i kao takve su osetljivije na sušu i korove.
Čista obrada ima svojih prednosti i nedostataka. Njenom primenom najlakše se uništava korov, čuva vlaga i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim u zemljištu, a smanjuje se i intenzitet pojave bolesti i štetočina. Međutim, dugotrajna primena obrade ubrzava gubitak hranljivih materija i takva zemljišta vremenom gube strukturu. Ovi nedostaci se mogu ukloniti unošenjem organskih đubriva, pre svega stajnjaka svake treće ili četvrte godine, ili gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje koje se zaoravaju u punom cvetanju (grahorica, stočni grašak, lupina, soja).
Oprez je potreban i na strmim terenima gde stalna obrada može da pojača eroziju zemljišta i stvori neravne površine u voćnjaku. Takođe, posebna pažnja se mora posvetiti vremenu izvođenja prašenja. Nije dobro da se radi po vlažnom zemljištu, jer se kvari njegova struktura. Efekat obrade smanjuje se kada je zemljište zbijeno i suvo, pa se u takvim uslovima ona izbegava.
U savremenim intenzivnim zasadima sa sistemom za navodnjavanje stručnjaci preporučuju zatravljivanje međurednih prostora, a unutar reda, između stabala, tretiranje herbicidima. Međuredni prostor se kosi, za šta su najpogodnije rotacione kosilice koje na sebi imaju i sistem za primenu herbicida (rezervoar sa diznama na dve strane), tako da se u toku jednog prohoda pokosi trava i primeni herbicid unutar reda.
Ledina kao način održavanja zemljišta u voćnjacima se izbegava, jer se u takvim uslovima voćke slabije razvijaju, daju niske prinose i imaju sitnije plodove. Oprez je potreban i tamo gde se zaledinjeno (neobrađeno) zemljište kombinuje sa čistom obradom, a posebno ako se obrađuje samo međuredni prostor, dok se u redu ostavlja ledina. Ovo je loš izbor zbog konkurencije između korova i voćaka u pogledu korišćenja vode i hranljivih materija. Stoga stručnjaci ledinu kao način održavanja zemljišta uglavnom preporučuju samo za strme terene, pre svega radi sprečavanja erozije.
R.D.J.
