Pade sneg kad mu vreme nije Na pitanje koliko voće može da postrada od ovog zahlađenja u ovoj fenofazi, dr Zoran Keserović je odgovorio da se iz godine u godinu ponavlja situacija u kojoj imamo topao period u januaru.
– Zbog toga, bez obzira na to što je faza mirovanja, dolazi do formiranja generativnih pupoljaka. Obično u trećoj dekadi marta ili početkom aprila jave se niske temperature koje nanesu velike štete, pogotovu vonim vrstama koje se nalaze u fazi cvetanja ili precvetavanja – rekao je dr Keserović. – Nažalost, moje slutnje su se obistinile – 28. marta na 29, imali smo niske temperature koje su se kretale između -3 stepena Celzijusa i -3,5 stepeni. Ono što se do sada nije dešavalo, u ravnici su ostale kajsije koje su bile u precvetavanju, a na većim nadmorskim visinama, kao što je Mala Remeta koja je na 190-250m nadmorske visine, kajsije su izmrzle preko 99%.
Kako kaže dr Keserović, prvi put se dešava da nisu u pitanju radijacioni mrazevi, već adventivni, gde je hladan vazduh naišao i odneo sve u fazi precvetavanja.
– Danas u celoj Srbiji pada sneg. On može da bude dobar izolator, ali sve zavisi od toga kakve će temperature biti u sredu i četvrtak ujutru, gde najavljuju temperature čak do -3 stepena Celzijusa. Ove temperature, ako se jave, dodatno će oštetiti zasade kajsije i u ostalim regionima gde sad nisu oštećene.
Od prethodnog mraza beogradsko područje, deo gde najviše ima kajsija, nije došlo do izmrzavanja. Nešto je malo bilo u Miokovcima.
Ovo vreme smeta šljivama, koje se nalaze u fazi punog cvetanja, kao i trešnji, jer nemamo oprašivača, pa nema oplodnje.
– Zaštita je tretiranje pred pojavu niskih temperatura, giberalinima plus aminokiselinama s algama i borom, radi oprašivanja. Kad prođu temperature, ponovo voće treba oprskati tim preparatima. – rekao je dr Keserović.
Mnogi proizvođači imaju i antifrost sistem, kao i frostbastere, a koristi se i postavljanje bala na svakih pet metara. Ali, kaže dr Zoran Keserović ,ako bude duvao vetar, pitanje je šta će biti. Očekujemo četvrtak ujutru da vidimo kakve će biti temperature, poručuje.
– Ako bismo uspeli da se provučemo bez velikog izmrzavanja, mogli bismo da očekujemo rodnu godinu, ali sve zavisi od toga šta će biti u narednom periodu, zaključio je dr Keserović.
– Kod voćki kod kojih je zbog temperature prekinuto oprašivanje, biće posledica. Nemamo oprašivače, pogotovo pčele, koje ne lete po tako niskim temperaturama. S druge strane, ukoliko je malo cvetova u kruni, ne možemo očekivati rod u takvom zasadu. Jedino u zasadima u kojima imamo jako veliki potencijal, recimo, kod šljive, na primer, i kod slabog oprašivanja, ako popodne bude toplo vreme tri do četiri sata, da pčele izlete, možemo očekivati rod.
A to toplo vreme, po rečima našeg sagovornika, mora da bude 14-15 stepeni jer, čim je temperatura ispod 12, a vetar duva, pčele uopšte ne lete. Mi praktikujemo u poslednje vreme, pogotovo u zasadima kruške i trešnje, da unosimo košnice bumbara koji lete i kad su temperature ispod 12, čak na osam i sedam stepeni Celzijusa. Do tih uslova ne lete ni solitarne pčele.
Zorica Dragojević
