Kada se ukrste hibrid pšenice (triticum) i raži (secale) dobija se sitnozrna žitarica – tritikale koja objedinjuje pozitivna svojstva jednog i drugog žita. Višedecenijsko gajenje tritikalea, mada je stvorena znatno ranije, potvrđuje da ova biljka ima genetički potencijal rodnosti kao pšenica i biološku čvrstinu raži. Novostvorena vrsta najbolje uspeva u uslovima u kojima se gaje i njeni roditelji. Način korišćenja zavisi od osobina sorte, odnosno, kom je roditelju sličnija. Pojedini stručnjaci ističu da se sorte krupnog i ujednačenog zrna, koje su po hemijskom sastavu bliže pšenici, koriste u ishrani ljudi – i kao konvencionalna i organska hrana. Za razliku od prethodnih, sorte koje stvaraju veliku biomasu služe za pripremu voluminozne stočne hrane, dok su sorte krupnog zrna, s povećanim sadržajem ukupnih proteina u odnosu na skrob, korisne za pripremu koncentrovane hrane za živinu i stoku. Cela biljka pogodna je za proizvodnju biogoriva i za te svrhe dosta se koristi u svetu.
Proizvodi od tritikalea koriste se u pripremanju hrane za doručak ili užinu, na primer pahuljica, krekera, žitnih štanglica i slično. U odnosu na druga hlebna žita, nutricionisti tvrde da prehrambeni proizvodi od zrna ili brašna tritikalea povećavaju efikasnost varenja hrane i ubrzavaju metabolizam usvajanja hranljivih materija. Sa stanovišta opšteg zdravstvenog stanja organizma, smatra se da prehrambeni proizvodi koji sadrže tritikale pozitivno utiču na rad srca, podstičući cirkulaciju u krvnim sudovima, zatim pomažu u kontroli i sprečavaju pojavu dijabetesa, povoljno deluju na kožu, sprečavaju astmu i jačaju kosti.
Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, i do 50 procenata višem nego u pšenici ili raži, tritikale utiče na bolje izbalansiran nivo šećera u krvi, sprečavajući povećanje količine glukoze. Pored toga, povećan sadržaj mangana u zrnu je značajan, jer je ovaj element funkcionalni deo raznih enzimatskih procesa glukoneogeneze, tako da organizam šećere bolje sagoreva i dobija više energije nego da ih apsorbuje u krvotoku. Kako se u zrnu tritikalea nalazi veća količina alfaamilaze, ono postaje sve više interesantno za proizvodnju slada u industriji piva. Iako su, prema nekim mišljenjima gubici slada veći nego kod ječma, dobije se više ekstrakta slada zahvaljujući povećanom intenzitetu alfa i beta-amilaze.
R.D.J.
