Šljiva je kod nas najpoznatija i najpopularnija voćna vrsta. Ali, pošto rano cveta i osetljiva je na prolećne mrazeve, velika pažnja mora da se posveti izboru terena za njeno gajenje. Ukoliko postoji mogućnost, treba izabrati one koji su na južnoj ekspoziciji, da bi osvetljenost zasada bila što duža. Smer redova sever-jug takođe osigurava bolju osvetljenost. Na brežuljcima temperatura je ujednačenija, i manja je mogućnost pojave mrazeva.

Priprema i sadnja šljive u organskom voćarstvu ista je kao i u uobičajenoj proizvodnji, osim što je razmak sadnje u redu veći. Pre oranja, zavisno od analize zemljišta, potrebno je dodati stajsko đubrivo u količini od oko 40 tona po hektaru. Evo primera i predloga prirodnih preparata za zaštitu i organski uzgoj, kao i sorti šljive koje predlaže dr Milica Fotirić Akšić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Preporučene sorte šljive za organsku proizvodnju su: katinka, elena, hanita, jojo, top 2000, topking, tophit, stenlej, čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, boranka, timočanka, milorda, krina, valjevka, zlatka, nada i stare rakijske sorte – crvena ranka, metlaš, crnošljiva, moravka, šarica i belošljiva.