Proizvodnja glistenjaka traži malo svakodnevne angažovanosti, zbog čega se često ovi „proizvodni pogoni“ zanemaruju. Da bi uzgoj glista i proizvodnja glistenjaka bili uspešni potrebno je obezbediti povoljne uslove za njihov razvoj i aktivnost. U ovoj proizvodnji voda je važan činilac, jer one u toku čitavog ciklusa traže visoku vlažnost supstrata. Međutim, ona ne sme biti preobilna. Optimalna vlažnost trebalo bi da se redovno održava na 80 postopoljskog vodnog kapaciteta. To, uprošćeno, znači da, kada se glistenjak stisne u šaku, iz njega treba voda da kaplje, nikako curi niti da se grudva raspada.
Optimalna temperatura za aktivnost glista je oko 20 Celzijusovih stepeni. Osetljive su na velika kolebanja temperature, i ako ona padne ispod pet stepeni, potrebno je da se leja sa glistama „utopli“. To se radi tako što se na površinu nanese sloj organskog otpada deblji od 10 centimetara. Ako slučajno u vreme kada su gliste aktivne temperatura padne ispod 0 stepeni one će uginuti. Inače, gliste prezimljuju u obliku jaja u kokonima koja podnose izuzetno niske temperature, čak i do –20 stepeni. Temperature iznad 30 stepeni takođe nepovoljno deluju na gliste. Zbog toga, tokom letnjih meseci, leje valja rahlađivati senčenjem i prskanjem vodom.
Svaki organski otpad je dobro došao
Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu. Moguće ih je gajiti skoro svuda na otvorenom polju, ali i u zatvorenom prostoru – garaže, podrumi, terase…
Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. To podrazumeva da im se obezbedi leja – prostor ograđen žicom, daskama, betonom, ciglom ili drugim materijalom, zapremine 100 h 200 h 25 cm. Najbolji je ram od žičane mreže, preko kojeg se postavi geotekstil. On omogućava oticanje suvišne vode i zaštitu od predatora, prvenstveno krtica. U njega će se ubaciti podloga, odnosno hrana, a u nju smestiti leglo od 100.000 glista. U jednom leglu ima 20.000–30.000 polno zrelih jedinki. Ostalo čine jaja i mlade, polno nezrele gliste. Jedno standardno leglo spremno je da se svakih 100 dana podeli na dva identična, koja nastavljaju proizvodnju glistenjaka.
Kada je o mestu reč, odnosno podlozi na kojoj će leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajnjaka i biljnog otpada. Znači, podloge mogu biti sve vrste stajnjaka, karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, iseckana slama, seno, organski otpaci iz domaćinstva, osim mesa i njegovih prerađevina, jako usitnjene grančice od rezidbe…
Legla se kasnije redovno kontrolišu, proveravaju temperatura i vlažnost, orošavaju, i gliste hrane, odnosno dodaju se novi slojevi organskog otpada. Svaka tri meseca legla se pretresaju, gliste sakupljaju i od jednog legla prave dva nova, i proces proizvodnje glistenjaka se nastavlja. Proizvedeni glistenjak se koristi odmah ili čuva do momenta upotrebe.
R.D.J.
