Nakon rasađivanja treba da prođe najmanje dva meseca da bi počela berba paprike, a za neke sorte i cela tri. Ona se bere u dve faze: u tehnološkoj i fiziokološkoj zrelosti plodova, zavisi od toga čemu je namenjena nakon berbe.

Da bi se izbegli problemi u kasnijem periodu, branje ne treba obavljati dok je rosa jaka ili odmah nakon kiše. U tom periodu je vlažnost plodova visoka, što pravi probleme u kasnijem periodu kada se uskladište, jer se stvaraju dobri uslovi za širenje bolesti paprike. Uzgoj paprike u plasteniku omogućava da berba počne pre nego na otvorenom prostoru, tako da se može ostvariti i bolja cena.

Kada je u pitanju zaštita paprike tokom berbe, treba biti oprezan i koristiti sredstva s odgovarajućom karencom.

Berba paprike obavlja se postepeno u nekoliko prolaza, jer plodovi tako dozrevaju. Branje se obavlja ručno (poželjno je koristiti makaze ili nož) i pažljivo, da se ne bi oštetila stabljika. Obično je vremenski period između dve berbe nedelju dana, mada može kod nekih sorti biti i celih 12 dana. Paprika nakon berbe ne treba da bude na direktnom suncu više od jednog sata, jer se pojavljuju ožegotine plodova.

Plodovi koji su u fazi tehnološke zrelosti u karakterističnoj su boji za sortu i imaju punu veličinu. Površina je glatka i ima određenu otpornost na pritisak. Branje paprike u ovoj fazi se uglavnom obavlja za upotrebu u svežem stanju. Fiziološka zrelost je faza kad su semenke potpuno razvijene, a boja plodova poprima delimično nijanse crvene, narandžaste ili roze. U ovoj fazi se plodovi koriste za dalju prepradu ili za sušenje. Od perioda tehnološke zrelosti do onog fiziološke obično prođe malo više od dve nedelje.

Ovi saveti za branje zavise od načina uzgoja i koja je sorta paprika u pitanju, pa je, recimo, karakteristično da se feferoni, namenjeni za preradu, svi beru u jednom prolazu, bez obzira na to u kojoj su fazi zrenja.

Vreme skladištenja paprika u svežem stanju veoma je ograničeno, obično je to do nedelju dana. Ukoliko se u skladištima obezbedi temperatura od 0 °C, plodovi paprike se mogu čuvati mesec dana, dok pri temperaturama od 10 °C mogu biti u skladištu dve nedelje. Ako nije namenjena za korišćenje u svežem stanju, u tom je periodu već potrebno početi s njenim konzervisanjem ili zamrzavanjem.

Začinska paprika se bere kombajnima za boraniju, dakle jednokratno, tako da je čitav proces proizvodnje mehanizovan. Ukoliko ima mnogo zelenih plodova, može se usev isprskati etrelom, da bi svi plodovi na brzinu sazreli. Tom prilikom se osuši i otpadne lišće. Posle berbe plodovi se veštački suše, a potom melju. Suši se ceo plod, sa semenom i drškom, i kao takav se i melje. Zbog toga se umanjuje sadržaj crvene boje, ali se dobija malo ulja iz semena koje se nalazi u prahu aleve paprike.

R.D.J.