Kontrola kvaliteta stočne hrane je važan proces koji osigurava da hrana koja se daje stoci bude sigurna i hranljiva. Postoji nekoliko načina na koje se može sprovesti kontrola kvaliteta stočne hrane:

1. Analiza sastava hrane: Laboratorijska analiza sastava hrane može pomoći u određivanju hranljive vrednosti hrane i utvrditi da li su hranljive materije u hrani u skladu s preporučenim vrednostima.
2. Provjera kvaliteta hrane: Postoje različiti standardi kvaliteta hrane koji se koriste za procenu kvaliteta stočne hrane, uključujući miris, boju, teksturu i ukus. Takođe se mogu koristiti senzorske metode za procenu kvalitete hrane.
3. Analiza kontaminacije: Kontaminanti kao što su teški metali, pesticidi i mikotoksini mogu biti prisutni u stočnoj hrani i mogu biti opasni za zdravlje životinja i ljudi koji konzumiraju meso. Analiza hrane može pomoći u utvrđivanju prisutnosti kontaminanata.
4. Provera sterilnosti: Sterilnost hrane može biti važna kako bi se izbeglo širenje bolesti. Testiranje sterilnosti može pomoći u utvrđivanju prisutnosti patogena koji bi mogli biti štetni za životinje ili ljude.
5. Praćenje proizvodnje hrane: Praćenje proizvodnje hrane i stvaranje odgovarajućih evidencija može pomoći u osiguravanju sigurnosti hrane i praćenju procesa proizvodnje hrane.

Ove metode i druge mogu se koristiti u kombinaciji, kako bi se osigurala kvaliteta stočne hrane. Važno je osigurati da se hrana koja se daje stoci proizvodi i skladišti na način koji rizik od kontaminacije i širenja bolesti svodi na minimum.

Pri proizvodnji hrane za životinje može doći do kontaminacije različitim mikroorganizmima i hemijskim materijima, što može ugroziti zdravlje i proizvodnost životinja, a indirektno i zdravlje ljudi. Zbog svega navedenog, redovno treba pratiti kvalitet hrane za životinje, jer se na taj način kontroliše i kvalitet hrane za ljude.

U cilju sprečavanja ulaska patogenih mikroorganizama u hranu potrebno je osigurati odgovarajuće ekološke uslove u fabrici i njenoj okolini. To se postiže kontrolom abiotičkih (vlaga, vazduh, klima i oprema) i biotičkih (životinje poput glodara, ptica i insekata, prisutnost mikroorganizama, druge hrane i osoblje u fabrici) faktora.

Dobro je poznato da je jedan od načina prenosa zaraznih bolesti u hranu za životinje upravo putem glodara, ptica i insekata. Sprečavanje širenja bolesti iz tih izvora postiže se konstrukcijom i održavanjem objekata i zemljišta fabrike i njene okoline.

Sledeći potencijalni izvor kontaminacije hrane za životinje predstavlja čovek, odnosno, radnici koji rade u proizvodnji. Stoga je neophodno osigurati higijenske uslove pri radu u fabrici, edukovati osoblje o radu u higijenskim uslovima u skladu s pravilima dobre proizvođačke prakse, a osoblje mora biti obrazovano i o metodi uzorkovanja.

R.D.J.