Tikve, bundeve i muskatne tikve se na okućnicama i u malim baštama gaje jedne uz druge. U plodoredu dolaze na prvo mesto, što znači da vole stajnjak, a vreže su bujnije u svetlim i osunčanim baštama. Seju se u kućice, razmak diktira bujnost biljke – 2 x 2, ili 2 x 1 metar, u koje se, radi štednje, unese zgoreo stajnjak preko koga se naspe sloj zemlje i ostavi nekoliko dana da se slegne. Kada se zemljište dovoljno zagreje, u svaku kućicu se polože po dve-tri semenke. Čim biljke formiraju prve prave listove, višak se ukloni i ostavlja se najrazvijenija tikvica.
Bundeve i tikve dobro reaguju i na prihranu mineralnim đubrivima, posebno onim bogatim kalijumom. Praksa je pokazala da je najbolje nabaviti „veštak“ u kome je odnos azota, fosfora i kalijuma 1:1:2,75. Polovina đubriva se unosi pred setvu, a ostatak na početku cvetanja.
Tredba znati da, kada dođe vreme berbe, plodove valja redovno brati jer se tako podstiče zametanje mladih tikvica i povećava prinos, a ne smanjuje kvalitet.
Tikve i bundeve nisu jako osetljive na parazite – izazivače bolesti i štetne insekte. Sporadično štetu mogu da im nanesu plamenjača, pepelnica i lisne vaši. Najčešće nema potrebe za nekom posebnom zaštitom, a ako se vide znaci bolesti, i njih valja oprskati rastvorom preparata koji se koristi za zaštitu drugog povrća u bašti – paradajza, krastavaca, krompira…
Dve tikvice umesto pijace
Za razliku od bundeva, koje formiraju krupne plodove, tikvice daju mnogo sitnih i veoma su pogodne za urbane bašte. Valja ih podupreti pritkom i usmeriti da rastu u visinu. Osim što su korisne kao povrće, tikvice su prilično dekorativne na svakoj terasi jer se tokom čitave vegetacije okite atraktivnim, krupnim žutim cvetovima. Njih ne treba dirati ni mirisati jer privlače pčele. Plodovi se mogu brati čim narastu 10 do 12 centimetara. Zanimljivo je da, što se češće beru, biljka brže formira nove, tako da svako ko ima barem dve biljke tikvice može da zaboravi na odlazak na pijacu. Traže redovno zalivanje i prihranu.
Piše: Svetlana Mujanović
