Komorač se gaji na sličan način kao šargarepa ili peršun. Koristi se u gastronomiji i medicini. Posejan u rano proleće, procvetaće u toku iste godine. Zovu ga još i morač (Foeniculum vulgarre), fenel, slatki kopar, finokio, divlja mirođija, guščija trava i spada u medonosne biljke, čija se glavica može koristiti za pravljenje mastike.Kod nas je upotreba komorača na žalost neznatna, iako se na našem podneblju može uspešno gajiti. To pokazuje i činjenica da komorač raste u divljini u mnogim našim krajevima. Njegova upotreba bi bila višestruko korisna zbog našeg načina ishrane, jer se kod nas dosta konzumira pasulj i ostala hrana s mnogo celuloze koja se teško vari. Dovoljno je pred kraj kuvanja staviti jednu kašičicu ploda komorača u šerpu u kojoj se sprema ručak za celu porodicu, da bi se dobio zdrav i lako svarljiv obrok.
Komorač se, inače, daje maloj deci zbog grčeva u stomaku, a dojilje koje nemaju dovoljno mleka treba da uzimaju komorač, jer on pojačava lučenje mleka.
Najviše komorača koristi se u destilerijama za izradu eteričnog ulja, jer se ono dosta upotrebljava u proizvodnji likera. Malo je poznato, ali razne bombone, pastile, lekovi, gume za žvakanje i druga sredstva za otklanjanje neprijatnog zadaha iz usta, sadrže ulje komorača. Uljane pogače, koje ostanu posle ceđenja eteričnog ulja, dobra su stočna hrana, jer sadrže dosta belančevina i masti.
Daje ukus varivima
Daje odličan ukus supama i varivima. U mediteranskoj kuhinji služi se kao prilog uz ribu, ili je sastojak marinade. Može da se koristi svež, baren, roštiljan, pohovan, zapečen, s testeninom, povrćem, sirevima. Odlično se slaže i s voćem, a posebno s kruškom.
R.D.J.
