Čini se da bokvica ima i antibakterijska svojstva, jer novija istraživanja pokazuju da njen ekstrakt uspešno deluje kod plućnih infekcija. Zbog tanina deluje kao adstringens, a zbog sluzi ublažava upale. Upotrebljava se u slučaju katara gornjih disajnih puteva, kod upale sluznice usne duplje i ždrela i sindroma nervoznih creva. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili obloge.
Smrvljeni listovi i njihov sok sprečavaju nastanak oteklina i svraba prilikom uboda insekata. Listovi bokvice stavljali su se u cipele da ublaže žuljeve nastale dugim hodanjem. Sveži sok preporučljiv je i protiv prolećnog umora, za “čišćenje krvi” i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma,deluje i diuretički. Mladi i nežni prolećni listovi muške bokvice mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili se kuvaju kao spanać. Kuvanjem listovi poprime prijatan, slabo aromatičan miris i ukus, koji podseća na vrganje. Gorkast ukus može se ukloniti potapanjem usitnjenih listova u mlakoj vodi tokom 30 minuta. Kod nešto starijih listova mogu se prethodno s donje strane izvući vlaknaste žile.
Muška bokvica može da služi kao zdravo prolećno povrće. Jedu se sasvim mladi listovi, nabrani pre razvoja cveta, od marta do juna. Dodaju se u supu, a nakon kuvanja od 10 do 15 minuta mogu se poslužiti kao salata ili varivo slično spanaću. Najbolje ih je mešati s drugim lisnatim povrćem. U Nemačkoj ove listove prže na masti s jajima, šećerom i cimetom, a na Kavkazu i Dalekom istoku stavljaju ih u supe. Nakon svakog košenja, bokvica ponovno naraste. Treba da se suši brzo, jer listovi inače pocrne.
R.D.J.
