Vinova loza jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka. Ima izuzetnu privrednu, ekonomsku i kulturnu važnost, ali ukoliko je ne zaštitimo, ne može da se razvija, niti da rađa. S tim u skladu, „što je godina vlažnija, bolest više hara“. U ovo vreme najvažniji zadatak u vinogradu jeste zaštita vinove loze od bolest,i u kombinaciji s unošenjem hraniva preko lista.
U periodu maj-jun započinje se i sa zaštitom vinove loze, jer se u ovom periodu plamenjača intenzivno širi, a širenje može da traje do kraja vegetacije, pa u ekstremnim slučajevima može dovesti u pitanje i čitav rod. Prvi znaci zaraze mogu se primetiti kad lastari dostignu dužinu od 30 do 40cm, i to s naličja lista u vidu beličastih pega. Ako vladaju povoljni uslovi, zaraza se intenzivno širi. Do cvetanja treba sprovesti 1-2 tretiranja preparatima na bazi bakra-Bordovska čorba 1%, Bakarni kreč 50, Bakrocid i dr.
Zeleni radovi u vinogradu
Polazeći od radova u vinogradu, u ovo vreme aktuelni su zeleni radovi. S tim u vezi, zelena rezidba važna je agrotehnička mera koju vinogradari obavljaju tokom vegetacije na zelenim delovima čokota.
Odstranjivanjem lastara do bolje rodnosti
Od brzine porasta lastara zavisi koje ćemo mere agrotehnike primeniti. Do kraja juna u svim vinogradima treba završiti plevljenje lastara, odstranjivanje lastara koji samo troše raspoloživa hraniva, a nisu neophodni za rod. Tako ispravljamo greške nastale u rezidbi „na zrelo“. U isto vreme ovom merom usklađujemo rodnost i bujnost sorte. Lačenjem (plevljenjem lastara) uklanjaju se suvišni delovi kordunice, kao i lastari s višegodišnjeg stabla. Treba ukloniti i sve nerodne lastare, kako bi rodni imali više hraniva. Ako imamo primer da su iz jednog okca izbila dva lastara, treba ostaviti razvijeniji i rodniji.
Zalamanje zaperaka
Zalamanje zaperaka obavlja se tako što uklanjamo suvišne zelene delove, kako bi se što više hraniva usmerilo u rast bobica, odnosno grozda. Zaperci se uklanjaju sa donjih kolenaca na mladici, stoga su uslovi za cvetanje i oplodnju povoljniji. Rano razvijeni zaperci mogu da donesu naknadni rod, a takvo grožđe naziva se martinsko, greš ili agrišta. Ovaj posao obavlja se nekoliko puta tokom perioda vegetacije.
Proređivanje grozdova
Ako je čokot preopterećen rodom, u isto vreme (na gornjem delu peteljke) možemo (makazama) obaviti i proređivanje grozdova, da bismo povećali krupnoću ostavljenih grozdova i bobica, to jest postigli lepši izgled grozda i potpunije dozrevanje. Veoma je važno naglasiti da prvo uklanjamo sitne i slabo razvijene grozdove, koji neće dati zadovoljavajući kvalitet, a ukoliko je broj grozdova na čokotu i dalje prevelik, uklanjamo i pojedine dobro razvijene grozdove. Na mladici se najčešće ostavlja samo po jedan grozd.
Snabdevanje hranljivim materijama
U drugoj polovini juna (makazama, nožem ili srpom na manjim površinama, a mašinski na većim) počinjemo (vršikanje) skidanje svih vrhova mladica, kako bismo grožđu obezbedili što više hranljivih materija, bolje dozrevanje i smanjili mogućnost pojave sive plesni.
Letnja obrada zemljišta
Isto tako, potrebno je obaviti površinsku letnju obradu zemljišta, čija je svrha očuvanje vode u zemljištu tokom leta i čišćenje površine od korova. Međutim, ne smemo da zaboravimo na uvlačenje mladica među žice armature.
R. D. J.
