Smanjenje broja grla goveda, svinja i ovaca jedan je od uzroka smanjenja usvajanja organskih đubriva u zemljištu. Jedan od načina za povratak organske materije je i zaoravanje žetvenih ostataka. Da još ne prihvatamo njegov značaj, pokazuje i to da je retka praksa da se u proračunu potrebne količine mineralnih i organskih đubriva za određen projektovan prinos računa i zaoravanje žetvenih ostataka.
Zaoravanje se obavlja odmah posle žetve ili berbe, i to tako što se žetveni ostaci usitne i ravnomerno raspodele po površini parcele. Zbog stvaranja „azotne depresije“, preporučuje se da se zajedno s njima u zemljište unese i azot, i to od 0,6 do 1 kg na 100 kg žetvenih ostataka.
Dugogodišnjim ispitivanjima dva najvažnija ratarska useva kod nas – pšenice i kukuruza, prihvaćeno je da se na jednom hektaru pšenice ostavi 3 do 7 t slame, sa ukupno 13 do 33 kilograma azota po hektaru, 7 do 12 kg/ha fosfora i 34 do 70 kg/ha kalijuma. Praćenje prinosa pšenice posle višegodišnjeg zaoravanja žetvenih ostataka pokazalo je povećanje prinosa za 15 odsto. U slučaju kukuruza količina žetvenih ostataka bila je 10 do 12 t/ha, a količina hraniva u njima: 42 do 66 kg/ha azota, 15 do 25 kg/ha fosfora i 95 do 134 kg/ha kalijuma. Višegodišnjim zaoravanjem žetvenih ostataka povećan je prinos kukuruza za 7 odsto.
Najbolje bi bilo da se prekine s praksom paljenja žetvenih ostataka – pored toga što je zakonom zabranjeno, može da izazove i požare s ogromnim posledicama, i loše utiče na mikrofloru i plodnost zemljišta.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se ponekad radi zaoravanje žetvenih ostataka:
Unapređivanje plodnosti tla: Zaoravanje žetvenih ostataka može pomoći u poboljšanju plodnosti tla. Kada se ostaci zaoraju, oni se razgrađuju i oslobađaju hranljive materije koje se ponovno upijaju u tlo. To može povećati sadržaj organske materije u tlu i poboljšati strukturu tla.
Smanjenje erozije: Zaoravanje žetvenih ostataka može pomoći u smanjenju erozije tla. Ostaci biljaka stvaraju zaštitni sloj iznad tla koji smanjuje uticaj vetra i kiše na eroziju. Zaoravanje ostataka može dodatno osigurati da se ti ostaci čvrsto povežu sa zemljom i da se smanji mogućnost erozije.
Smanjenje štetočina i bolesti: Zaoravanje žetvenih ostataka može smanjiti prisutnost štetočina i bolesti u zemljištu. Ostaci biljaka koji ostaju na površini tla mogu biti pogodno stanište za štetne organizme i patogene. Zaoravanjem se ti ostaci zakopavaju, smanjujući mogućnost njihovog širenja.
Olakšavanje obrade tla: Zaoravanje žetvenih ostataka može olakšati pripremu tla za sledeću setvu ili sadnju. Kada se ostaci zaoru, zemlja postaje ravnomernija i rastresitija, što olakšava prolazak poljoprivrednih mašina i smanjuje otpor pri obradi zemlje.
I. Š.
