Sorte jabuke kao što su zlatni i crveni delišes, gala, fudži i druge, karakterišu se veoma obilnim cvetanjem, koje za rezultat ima visoko zametanje plodova. Prevelik broj plodova na stablu odražava se na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka za narednu godinu, tj. pojavu alternativne rodnosti. Efikasan metod za kontrolu rodnosti voćaka i poboljšanje kvaliteta plodova je proređivanje cvetova ili mladih plodova. Hemijskim proređivanjem poboljšava se krupnoća, obojenost, hemijski sastav plodova, osiguravaju se redovni prinosi, olakšava zaštita i berba. Opadanje plodova jabuke pre dostizanja optimalnog momenta zrelosti manje je izraženo kod proređenih stabala u odnosu na neproređena. Na velikim površinama, u plantažnim zasadima, ručno proređivanje se zbog ekonomičnosti primenjuje samo kao dopuna i korekcija hemijskom proređivanju. U razvijenim voćarskim zemljama, gde proizvodnja voća prati smernice integralnog koncepta, primenjuju se dva ili tri proređivanja bioregulatorima, uz obaveznu ručnu korekciju, kako bi se postigli zadati ciljevi u pogledu krupnoće i kvaliteta plodova. Proređivanje cvetova i plodova jabuke u intenzivnoj proizvodnji mora biti u skladu s integralnim konceptom proizvodnje.

Proređivanje cvetova jabuke ima niz pozitivnih efekata na redovnu rodnost i kvalitet plodova, a jedna od prednosti ranog proređivanja je mogućnost da se tretman ponovi bioregulatorima u kasnijim fazama razvoja mladih plodova. Za proređivanje cvetova koriste se različiti preparati, a najčešće na bazi amonijum-tiosulfata (ATS). ATS je našao primenu u proređivanju cvetova jer se smatra bezbednim za korisnike, okolinu i potrošače. Proređivanjem cvetova primenom 1 do 2% ATS uspešno se može regulisati opterećenost stabala jabuke rodom i u godinama pre stupanja na punu rodnost.

Za proređivanje plodova u integralnoj proizvodnji jabuke dozvoljena je upotreba preparata na bazi naftalenacetamida (NAD), α-naftilsirćetne kiseline (NAA) i 6-benziladenina (BA). NAA je efikasna u rasponu koncentracije od 5–20 ppm. Primenjuje se u fazi kada prečnik centralnih plodića iznosi u proseku 6–12 mm. NAD je amid naftilsirćetne kiseline, slične diradantske aktivnosti, ali nešto blaži. Primenjuje se najkasnije 7 dana nakon punog cvetanja. Benziladenin spada u grupu sintetičkih citokinina. Glavni efekat primene BA je opadanje mladih plodića. Pored toga, BA dovodi do povećanja prosečne mase ploda u vreme berbe, izduživanja ploda, boljeg formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu. BA se primenjuje u periodu kada je prosečan prečnik primarnog ploda između 7–12 mm (14–21 dana nakon punog cvetanja), u rasponu koncentracije najčešće od 50–100 ppm.

Preduslov za uspešno hemijsko proređivanje plodova je da je zasad monosortni. Na efikasnost bioregulatora koji se primenjuju u hemijskom proređivanju plodova jabuke utiču mnogi faktori, kao što su sorta, izbor podloge, starost i bujnost stabala, veličina i zdravstveno stanje lisne površine, osvetljenost delova stabla, oprašivanje i zametanje plodova, vremenske prilike u momentu i nakon tretiranja, količina vode, okvašivač i ostale agrotehničke mere koje se primenjuju u zasadu. Neophodno je poznavati delovanje ovih faktora kako bi se odredila doza preparata, što preciznije predvideli rezultati primene i otklonio rizik od mogućih grešaka.

Količina vode za hemijsko proređivanje plodova u zasadu jabuke dozira se prema zapremini krošnje (starost i bujnost stabala).

Ukoliko hemijsko proređivanje nije uspelo u celosti, treba izvršiti ručnu korekciju. U sorti jabuke sa srednje krupnim plodovima se na rodnoj grančici ostavljaju po 2 ploda, a kod sorti sa krupnijim plodovima po 1 plod. U jabuke se plodovi ručno proređuju posle junskog opadanja plodova. Prvo se uklanjaju zaraženi, deformisani, mehanički povređeni, a zatim sitni na kratkim grančicama i plodovi u senci. Ručno proređivanje jabuke nije uobičajeno, ali ako će se dobiti preko 90% plodova prve klase, onda je to ekonomski opravdano.

Preporučene koncentracije preparata za hemijsko proređivanje po sortama jabuke

Prečnik ploda	4-5 mm	6-12 mm		10-15 mm
Sorta	Diramid 8% NAD (g/ha)	Dirager 3,3% NAA (ml/hl)	Fihormon 8,5 % NAA (ml/hl)	Gerba 4% BA (ml/hl)	Diramax 4% BA + 0,4% NAA (ml/hl)
zlatni delišes	100-120	25-40	10-15,5	300-425	250-375
čadel	100-120	25-35	10-13,5	300-425	250-375
fudži	–	25-40	10-15,5	300-425	250-375
mucu	80-100	25-30	10-11,5	250-350	250
greni smit	80-100	20-30	8-11,5	200-250	250
jonagold	80-100	20-30	8-11,5	250-350	250
Cripps Pink	80-100	20-25	8-10	250-350	250
crveni delišes	–	20-30	8-11,5	250-300	250
gala	60-80	15-20	6-10	300-350	250
ajdared	60-80	20-25	7,5-10	250-350	250