Piše: Svetlana Mujanović

Jod je poznati antiseptik širokog spektra, koji razoružava vojsku bakterija, gljiva i drugih „napasnika“ koji dovode do infektivnih i upalnih procesa kod ljudi. Manje se zna da njemu zdravlje ne duguju samo ljudi, već i biljke. Jod može da se koristi da bi se spasilo povrće od mnogih bolesti. On uspešno zamenjuje fungicide, njime se leče biljke i smanjuju otrovni ostaci u njima, koji su neminovnost posle zaštite drugim hemijskim preparatima.

Od kojih parazita jod štiti povrće?

Na prvom mestu je gljiva prouzrokovač plamenjače paradajza. Da bi se plamenjača sprečila da zarazi paradajz, potrebno je da se povrće štiti rastvorom koji se priprema od 9 litara vode, jednog litra surutke i 2ml apotekarskog joda (5-postotna koncentracija). Posle 12 do 14 dana od rasađivanja, paradajz se prvi put oprska ovim rastvorom, a kasnija prskanja se ponavljaju svakih 10 do 12 dana. Ako zakasnite s prvim prskanjem i otkrijete već formirane pege, odstranite lastar sa simptomima, ostatak paradajza oprskajte u više navrata u razmaku od pet dana, i plamenjača će nestati.

Rastvor na bazi joda odlično suzbija pepelnicu, koja zna da „izjeda“ biljku sporije, ali zato ne i bezopasnije. Od pepelnice najčešće obolevaju krastavci, tikvice i bundeve. Ako primetite prve znake ove bolesti, počnite da tretirate useve rastvorom: 9 litara vode, 1 l surutke i 1ml joda, ponavljajući prskanja svakih 5 do 7 dana. Ukoliko budete uporni, možete u potpunosti da izbacite fungicide iz proizvodnje ovog povrća.

Iskusni baštovani tvrde da biljke, prskane rastvorom joda, duže rađaju. Čak i ako nema znakova pepelnice, prskajte krastavce ovim rastvorom svakih 10 do 12 dana. Ako otkrijete da je koren krastavca svenuo zajedno sa delom biljke blizu zemlje, postoji verovatnoća da ga je zarazila gljiva koja prouzrokuje trulež korena. Povrće se može spasiti ako se zaliva rastvorom joda, a priprema se tako što se u kantu od 10 l vode doda 1 ml joda. Svaki krastavac valja zaliti s 1 l ovog rastvora.

Ako je od pepelnice „stradalo“ neko drugo povrće, ili sadnice, ukrasno drveće… i oni mogu da se štite rastvorom joda, samo, za njih je potrebna nešto jača koncentracija: u 5 l vode se rastvori 5 ml joda. Rastvorom joda štite se i tikvice od pepelnice, a on se pravi od 10 l vode i 5 ml joda.

Kupus voli jod. Da bi bio zdrav, zalivajte ga rastvorom od 10 l vode u koju ste dodali 2 ml joda. Svaku biljku zalijte 1 l ovog rastvora. Jodom mogu da se zaštite i jagode od gljive koja izaziva trulež korena. Sva mudrost je da se zemljište oko bokora nedelju dana pre cvetanja, a potom i koji dan kasnije, zalije rastvorom joda koji se priprema od 10 l vode i 1 ml joda.

Jod je efikasan i u zaštiti jabuka od gljiva koje izazivaju trulež u skladištu. Najkasnije desetak dana pred berbu, krošnje posebno ciljajući plodove, oprskaju se rastvorom od 10 l vode i 10 ml joda. Takođe, i 15 do 10 dana pred berbu i grozdovi se mogu zaštititi od truleži rastvorom od 10 l vode i 8 ml joda.

Da bi se dezinfikovalo bilo koje seme, potrebna je samo jedna kap farmaceutskog joda, razblažena u 1 l destilovane vode. U taj rastvor natopite gazu ili pamučnu krpu pa je dobro iscedite, te u nju umotajte seme i ostavite ga da odstoji 6 do 8 sati. Posle toga seme osušite na sobnoj temperaturi i posejte.