Kelerabu, s neobičnom stabljikom i plodom u vidu jabuke iz koje rastu lisnate peteljke, na prvi pogled prepoznaju i klinci u vrtiću. Znaju da je to zdrava kupusnjača i da može da se jede i kao narendana u salati, i kao dodatak čorbama i varivima, ali ne raduju joj se kada je vide na tanjiru. Za stručnjake to je Brassica oleracea, a za potrošače – povrće koje dugo drži osećaj sitosti, a s minimalnom količinom kalorija jača imunitet, reguliše metabolizam, neutrališe dejstvo slobodnih radikala, smanjuje loš holesterol.
Piše: Svetlana Mujanović
Ovo su uglavnom poznate stvari, Ali, da li znate da postoji keleraba čiji plod raste u zemlji, a zove se broskva, za stručnjake Brassica oleracea var. Rapifera, u narodu poznata i kao podzemna keleraba, repa kupusara, brukva.
Gaji se radi grudvastog korena pod zemljom, koji se upotrebljava za jelo, a koji je u stvari zadebljalo stablo u obliku okrugle repe. Iz te podzemne grudve prve godine izbija list, a druge cvetonosno stablo. Koristi se kao ukusno povrće za ishranu ljudi, a priprema se isto kao keleraba. Prema nekima, ona je i ukusnija i hranljivija, jer raste pod zemljom, može da se riba na rezance i kiseli kao kupus.
Kako da je gajite?
Broskva voli plodnu i vlažnu zemlju, kao i vlažniju i hladniju klimu. Velike vrućine i suše joj ne prijaju. Preporučuje se da se u našim klimatskim uslovima gaji kao postrno povrće. Parcelu, namenjenu za ovo povrće, valja duboko i kvalitetno obraditi plugom ili ašovom, i uneti 4 do 5 kg po jednom kvadratnom metru, odnosno 400 do 500 kg po aru stajnjaka.
Često okopavanje, povremeno zalivanje
Najčešće se seje na stalno mesto, a za vađenje prispeva za tri-četiri meseca. Ako se gaji preko rasada, treba obezbediti po 5 grama semena za svaki kvadratni metar, a sa dva ara može da se proizvede rasad za hektar proizvodne površine. Iznikao rasad treba razrediti na 5 cm rastojanja. Kad doraste do debljine guščijeg pera, ili najviše tanke olovke, može da se presadi na stalno mesto. Na izvađenom rasadu treba odstraniti vrhove listova i vrh od korena. Tokom sadnje mora se paziti, da se koren ne iskrivi zavlačenjem u zemlju. Sadi se na rastojanje 35 x 30 cm, što čini 9 strukova na jedan kvadratni metar. Seme dugo zadržava klijavost, čak i desetak godina, a niče za 5 do 6 dana.
Ovo povrće traži čisto zemljište pa se mora često pleviti i okopavati, po potrebi i zalivati. Osim toga, mora se štititi od buvača i drugih insekata, kojima je ukusna poslastica pre zime.
Pošto ovo povrće u našim uslovima nije toliko rašireno, našim baštovanima poznato je samo nekoliko sorti koje se, osim po ukusu, krupnoći i obliku, razlikuju po boji, pa su tako i dobile imena: bela krupna – konusnog oblika, bela s primesom zelenkaste boje na temenu; bela crvenkasta- dole bela, na temenu crvena ili ljubičasta; bela glatka – sa sitnim listovima, ranostasna, malo zaravnjena ispod listova, bele boje; zatim bela rana – ranostasna s ravnim listovima, sitnija od ostalih, s manjim prinosom, ali sočnija i ukusnija za jelo, spljoštenog oblika, dole bela, gore zelena; žuta pljosnata- lepog pljosnatog oblika, dole žuta, gore zelena, ranostasna i vrlo otporna na zimu.
Trap joj nije potreban
Pošto broskva dobro izdržava zimu, treba je ostaviti u zemlji i vaditi po potrebi preko cele zime. Da bi se mogla vaditi i u slučaju kada se zemljište blago smrzne, valjalo bi pred zimu parcelu ili leju pokriti slamom. Kada se čuva na polju, u zemlji, ukusnija je od one koja je utrapljena. Za ljudsku ishranu broskva se koristi kada je mlada, a kada ostari, ne odnosi se u kompost, već se njome hrani stoka. Preko zime mora da se potroši, jer s proleća kreće u seme.
