Ova mala divlja ptica, koja pripada porodici fazana, veličine je slične običnoj domaćoj piletini. Ima prigušenu plavosivu boju sa karakterističnim svetlim mrljama i šarolikim uzorkom. Divlje kokoške, kako im je drugo ime, imaju vrlo hranjivo i ukusno meso, zbog čega su omiljeni plen ne samo ljudi, već i velikog broja divljih životinja i ptica. Živi u parovima, i ženka leži na jajima, a mužjak tražari i donosi hranu. U jednom gnežđenju imaju do 18 sivozelenih jaja, a ležanje na jajima traje 24 dana.
Siva jarebica naseljava celu Evroaziju, ali i Amerike. Postoji osam podvrsta ove ptice, od kojih se svaka razlikuje karakteristikama boje, veličinom i reproduktivnom sposobnošću. I pored nepovoljnih uslova, ne samo zato što ih vole i lovci i predatori, već i zbog toga što loše vreme utiče na preživljavanje potomstva, populacija je i dalje prilično velika i brzo se oporavlja nakon nepovoljnog perioda. Ipak, zbog lovnog pritiska, krivolova, uništavanja ali i prirodnog zarastanja staništa u Srbiji postaje sve ređa. Više godina smanjuje se njihov broj, što je posebno izraženo u vojvodini, zbog intenzivne agrarizacije i upotrebe pesticida u poljoprivredi. Zbog ovoga se povremeno uvode lovostaji.
Mit o Dedalu i jarebici
Prema starogrčkom predanju, čuveni arhitekta Dedal svog učenika bacio je s litice. Život mu je sačuvala boginja Atina, koja ga je pretvorila u sivu jarebicu. Zato, kaže verovanje, jarebice ne vole da visoko letei, radije provode čitav život na zemlji.
Protiv neprijatelja ima samo dva oružja: šareno perje koje joj omogućava da se izgubi u šipražju i lišću, i sposobnost brzog trčanja. Samo kad joj je život ozbiljno ugrožen, siva jarebica ume da poleti da. Ova ptica može da se uzgaja, ali uz posebnu ishranu.
Jarebice se pretežno hrane biljkama, ali mogu jesti i insekte. Njihova ishrana zavisi od vrste jarebice i dostupnosti hrane u njihovom prirodnom staništu.
Hrane se raznim vrstama biljaka, uključujući travu, semenke, bobice, voće ili lišće i mlade biljke. One mogu da jedu semenke korova, trave i žitarica koje se nalaze na tlu ili na biljkama. Takođe, mogu da jedu iinsekte poput mrava, gusenica, muva, pauka i drugih malih beskičmenjaka. Insekti su često sastavni deo ishrane jarebica, posebno u mladosti.
U nekim slučajevima, jarebice mogu da jedu bubrege i druge unutrašnje drugih životinja. To se obično događa kada je druga hrana nedostupna.
I. Š.
