Ова повртарска врста има умерене захтеве, кад су у питању услови успевања. Јако добро подноси ниске температуре. Минимална температура за раст и развиће грашка је између четири и пет степени Целзијусових, па у Србији имамо идеалне услове за ову производњу од марта до јуна. Битно је да младе биљке грашка могу да поднесу и јаче мразеве, чак до -8 °Целзијусових..
Грашков корен је вретенаст, продире дубоко у земљиште до 120 цм, добро је разгранат и има велику усисну моћ. Висина стабла зависи од сорте, може бити од 30 до 200 цм. Лист је парно пераст, са 1 до 3 пара лиски. Врх листа завршава витицом која помаже биљци да се прихвата за ослонац. Цветови су лептирасти, беле боје па више њих избија из пазуха листа. Махуне су различитог облика, дужине и ширине, а исто тако и разних комбинација боја. У махунама се налази различит број зрна што зависи од сорти. О сортама ћемо детаљније.
Сорте грашка
Сорте грашка се могу класификовати на више начина и то на:
- сорте по изгледу зрна,
- сорте грашка по узрасту,
- сорте по дужини вегетације,
- баштенске и индустријске сорте,
- домаће, одомаћене и стране сорте.
Сорте по изгледу зрна
По изгледу зрна, разликују се две врсте грашка:
- Глатки грашак се одликује глатким, великим и брашнастим зрном, употребљава се углавном као свеж, а уколико се суши постаје жут или бео. Садржи више скроба од сорте грашка са набораним зрном, па се мора дуже кувати.
- Грашак са набораним зрном се користи за сушење и код њега је повећан садржај лецитина што дуже чува хлорофил, те при сушењу ова врста задржава своју зелену боју. Има знатно мање скроба што доприноси његовом бржем кувању од глатког грашка.
Сорте по узрасту
- Ниски грашак расте од 35 до 60 цм. У најпознатије ниске сорте грашка спадају Мали провансалац, Линколн, Карина, Чудо Америке,Чудо Келведоније.
- Средње високи грашак расте од 60 до 100 цм висине, а најпознатија сорта је Kапуинац.
- Високи грашак расте од 100 до 150 цм висине. Најпознатије сорте су Телефон, Сенатор, Маxиголт и Селма-писум.
