Ovo kvalitetno povrće preporučuje se kao hrana za bolesnike, starije osobe i decu. Od svežeg karfiola prave se raznolika i vrlo ukusna jela ili služi kao dodatak drugim jelima. U prehrambenoj industriji koristi se za mariniranje, sušenje i zamrzavanje. Jestivi deo je bela, kompaktna, nerazvijena i metamorfozirana cvast, tzv. ruža, koju obrazuju etiolirani, veoma skraćeni i zbijeni delovi cvasti (bele, zelene, ljubičaste). To je biljka umerenog klimata. Klija već na 1 stepenu, a optimum za rast je oko 18 stepeni. Zahteva visoku relativnu vlažnost vazduha od oko 85 odsto i relativno visoku vlažnost zemljišta oko 80 odsto PVK. Temperature iznad 25 stepeni uz sušu negativno utiču na cvast. Važi za biljku dugog dana. Najbolje uspeva na srednje teškim i bogatim zemljištima. Dolazi na prvo mesto u plodoredu. Za 10 tona prinosa potrebno je 28 kg azota, 10,3 kg fosfora, 30 kg kalijuma i 1,2 kg magnezijuma. Đubrenje je kao kod kupusa. Karfiol reaguje na nedostatak mikroelemenata i azota. Prilikom njegovog nedostatka stvaraju se zakržljale cvasti, a naročito je osetljiv na nedostatak bora. Proizvodi se iz rasada, a setva se podešava prema roku rasađivanja, uzimajući u obzir da je rasad spreman za rasađivanje za pet-šest nedelja.
S ovom vrstom, izborom sorti s gajenjem na polju, u zaštićenom prostoru i uz dorastanje može da se postigne celogodišnja proizvodnja. Posle nicanja u početnoj fazi rast je malo sporiji (prvih 15 dana), a nakon toga je ujednačeniji i najintenzivniji pred obrazovanje cvasti (30–60 dana).
Najbolji u frižideru
Optimalna temperatura za čuvanje karfiola je 0 stepena, a relativna vlažnost vazduha bi trebalo da se kreće od 95 do 98 odsto. Biljka može uspešno da očuva kvalitet tokom tri nedelje. Vrlo je osetljiv na prisustvo etilena. Čak i usled njegovog vrlo niskog prisustva, tokom distribucije i kratkotrajnog čuvanja nastaje promena boje cvasti, žutilo i odvajanje lisnih drški pokrovnih listova od cvasti. Tokom čuvanja karfiol se ne sme mešati s jabukama, dinjama i paradajzom.
Kontrolisana ili uređena atmosfera pruža manje pogodnosti u čuvanju karfiola. Ozlede izmrzavanjem nastaju na –0,8 stepeni, što uključuje omekšavanje i pojavu sive boje na cvastima i uvenuća zelenih listova oko njih, a ubrzo počinje i razvoj bakterioza (Erwinia i Pseudomonas).
Seje se krajem jula na otvorenim lejama, a rasađuje u avgustu i septembru. Pre velikih hladnoća, vadi se sa grumenom zemlje i presađuje u hladne leje, plastične tunele ili podrume. Biljke se drže u mraku na temperaturi od 1 do 3 stepena. Dorastanje ide na račun prelaska hraniva iz listova u cvast. Karfiol polako dorasta i bere se od novembra do februara. Na 1 m2 dobija se 5 do 15 kg.
Gaji se iz rasada. Za uspešnu proizvodnju, izbor sorte je od izuzetnog značaja (određenog tipa) na osnovu dužine vegetacije, krupnoće cvasti, zbijenosti, obojenosti i osetljivosti na biotičke faktore – pre svega na temperaturu. Novi hibridi omogućuju istovremeno obrazovanje cvasti, kao i jednokratnu berbu i primenu mehanizacije.
Prema dužini vegetacije od rasađivanja do berbe, sorte se dele na: rane (od 60 do 100 dana), srednjekasne (od 101 do 130), kasne (od 131 do 200) i ozime (više od 200 dana).
Od kvalitetnih osobina karfiola za tržište, poželjna je čvrsta, bela cvast, fine teksture, srednje veličine, do 1 kg. Za preradu koriste se one s većim cvastima, koje se lako razdvajaju na grane. Otpornost na rastresitost i prorastanje brakteja, kao i otpornost na bolesti, štetočine i klimatske averzije spadaju među najznačajnija proizvodna svojstva.
Razmak sadnje zavisi od bujnosti sorte. Rane sorte koje su manje bujne uglavnom se sade na razmak od 50 d` 50 cm, tj. oko četiri biljke po kvadratnom metru. Za bujnije sorte uglavnom se planira veći razmak redova: od 60 do 80 i razmak u redu od 40 do 70 cm. Najbujnije ozime sorte sade se po dve biljke/m2.
Danas je sve popularnije gajenje „mini“ karfiola, veličine cvasti 5 do 8 cm. Izabrane sorte sade se u sklopu od 20 do 40 biljka/m2. Prinosi po jedinici površine su manji, ali postiže se veća cena. Taj karfiol se naročito ceni u ugostiteljstvu i malim domaćinstvima.
Bere se na osnovu veličine i zbijenosti cvasti. Ona je prispela za berbu ako je ostvarila prečnik od 11 do 15 cm. Gubitak ili izvirivanje određenih delova cvasti stvara „pirinčani“ izgled i ukazuje na prezrelost.
Biljke mogu cele da se čupaju, a zatim se režu lisne drške spoljnih listova u osnovi, ostavljajući venac od tri do pet listova. Berba je sukcesivna, a prinos je od 20 do 50 t/ha. Cvast karfiola mora da bude cela, zdrava, čista, bez vidljive strane materije i stranog mirisa. Za plasman na tržište može da se pripremi na nekoliko načina: sa zdravim listovima, koji potpuno prekrivaju ružu; listovi se obrežu na najviše 3 cm iznad površine cvasti, a stabljika ispod poslednjeg lista; obrezuju se svi listovi osim najviše pet listova svetlozelene boje, koji priležu uz ružu; ruža bez listova se obmotava termorezistentnom PE folijom. Karfiol se pakuje u letvarice ili kartonske kutije.
R.D.J.
