Kleka (Juniperus communis) je zimzeleni grm koji se nalazi u raznim delovima sveta, a poznata je po lekovitim svojstvima. Ima diuretički efekat, što znači da podstiče mokrenje. To može biti korisno za osobe koje imaju problema s zadržavanjem tečnosti, kao i za one koji žele da pročiste organizam. Takođe, kleka u čajevima može pomoći u smanjenju upala. Ulje kleke može imati antiseptički efekat i koristiti se za dezinfekciju rana i povreda. Ponekad se koristi za poboljšanje varenja i olakšanje gastrointestinalnih problema.
Neke tradicionalne medicine koriste kleku za ublažavanje simptoma respiratornih infekcija i problema, poput kašlja i prehlade. Takođe, kleka može biti korisna u održavanju zdravlja urinarnog sistema i prevenciji infekcija mokraćnih puteva.
Tako vredna i dobra biljka, pored čajeva, ima još jednu upotrebu: ona je najvažniji deo klekovače. To nije rakija koja se proizvodi samo iz plodova kleke, jer bi u tom slučaju bila jakog mirisa, te se ne bi mogla ni piti. Kleka se koristi kao začin drugim prirodnim rakijama. Otuda i naziv klekovača.
Ono što je važno istaći je da se za proizvodnju rakije koriste isključivo zdravi i zreli plodovi kleke, bilo u svežem stanju ili sušeni. S obzirom na to da se proizvodnja rakija i dozrevanje plodova kleke vremenski ne poklapaju, najčešće se plodovi kleke konzervišu sušenjem i čuvaju, kaže Slađana Cvetković, savetodavac za prehrambenu indusriju PSS Kruševac.
U narodu je kleka poznata kao borovica, klekovina, smrek, smrča, fenje ili crna smrekinja. Grm kleke raste kao samoniklo žbunje po šumama, ledinama kao i na kametim obroncima. U ostale svrhe se koriste samo sušeni plodovi jer sveži nisu upotrebljivi.
Od davnina je poznato njeno lekovito dejstvo, upotrebljava se za lečenje mnogih bolesti, kako za spoljašnju tako i za unutrašnju upotrebu. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo u slučaju nazeba, kašlja, gonoreje, astme, dobar je lek za stomak, znojenje i slično.
Kleka u jakoj rakiji snažan je saveznik za obloge i dezinfekciju. Takođe je poznato njeno blagotvorno dejstvo na sve bolesti zglobova. Osušeni plodovi koji se koriste za spravljanje rakija sadrže 10-12% vode, a 80- 90% suve materije, u kojoj je sadržaj šećera 10-25%. Prisutna je i znatna količina tanina, eteričnih ulja, smola i drugih satojaka. Postupak je sledeći: suve plodove kleke treba samleti i staviti u toplu destilovanu vodu uz dodatak kvasaca.
Odnos kleke i destilovane vode je 1kg kleke : 2-3 litre destilovane vode. Ambijentalna temperatura prostorije u kojoj je komina kleke treba biti 20-25°C , kako bi vrenje bilo brže i bolje. Komina se destiliše na taj način što se po potrebi dodaje destilovana voda, ali se i na 100 l komine može dodati 6-8 l blage rakije kleke.
Ovako dobijena rakija isključivo služi da se pomeša sa drugim prirodnim rakijama i tek onda prepeče. Preporučena jačina tako dobijene prepečenice je 45%voI.
Poznat je i drugi način spravljanja klekokavače, kada se u toku pečenja rakije u kazan od 100 l u kominu nekog voća stavi 2 kg plodova kleke, U toku smog zagrevanja (kuvanja) vrši se ekstrakcija eteričnih ulja smole i tanina što destilatu daje željeni, specifičan ukus i aromu.
Pored toga što je kleka poznata kao dobar začin za spravljanje rakije klekovače, njene bobice se koriste i za razne koktele, umake, razna pečenja i marinade. Uloga kleke u podsticanju varenja je poznata u narodu, stoga je ova rakija poznata i kao dobar aperitiv.
R. D. J.
