Leti su bašte pravi rudnici vitamina i minerala. Jedno od tih bogatstava su tikvice. U porodici tikava ima oko 850 vrsta, a kod nas su najčešće povrtarske tikvice. Gaji se mnogo varijeteta, a u okviru svakog više sorti, koji se razlikuju po obliku, boji i nameni.
Najčešće su obična tikvica, cukini, patison, ređe špageta tikvice, dok se ostale nađu u tek po nekoj bašti, posebno kada su u pitanju ukrasne forme.
Izbor zavisi od potreba i ukusa. Obične tikvice su najraširenije, posebno žbunaste forme, jer su praktičnije za berbu i manje bašte. Cilindrični, valjkasti, glatki beli ili svetlozeleni plodovi najčešće se pohuju, pune ili od njih priprema ukusno varivo.
Cukini tikvice rastu takođe u obliku žbuna. Beru se isključivo mladi plodovi – tamnozeleni, svetlozeleni – bez ili sa uzdužnim prugama, valjkasti ili kruškoliki. Kora je glatka, meka, sa slabo izraženim rebrima. Svaki plod može da ima dvostruku namenu. Donji, širi, u kome su semenke, posle čišćenja može da se napuni,bez uklanjanja kore, a gornji da se iseče na tanje kriške i griluje ili pohuje.
Patison tikvice je lako prepoznati. Izgledaju kao ukrasni tanjiri čipkastih ivica, pa ih u narodu često i nazivaju „tanjirače“. Kuvaju se, prže, pohuju, rendaju, ali i kisele kao krastavac kornišon, ili se dodaju u turšiju. Važno je da se plodovi beru mladi, tri – četiri dana posle zametanja, dok se u njima ne razvije seme.
Tu je i grupa muskatnih tikava kruškolikih plodova različite veličine. Kora je glatka, mekana, a meso žuto ili narandžasto, fine strukture, veoma ukusno, slatko, specifične arome koja podseća na dinju. Od svih tikava muskatna je najbolja za pripremu pita, kolača i preradu. Koriste se isključivo zreli, hranljivi plodovi bogati šećerima, skrobom, pektinima (vezuju otrovne materije i izbacuju ih iz organizma), vitaminima A, B, C i E, i mineralima – kalijumom, fosforom i gvožđem. U 100 grama ploda ima 20 miligrama provitamina A, što je duplo više nego kod šargarepe. U semenu ima mnogo fosfora, koji je važan u borbi protiv holesterola.
Jela od ove tikve su veoma raznolika – uštipci, sufle, slatko, kompot, pečene kriške.
GRILOVANE PA ZAPEČENE
Dve-tri tikvice oprati, ocediti i bez ljuštenja iseći na tanke šnite, blago posoliti, pobiberiti i ostaviti na kuhinjski papir da se ocede. U meduvremenu pripremiti preliv: tri-četiri čena belog luka, sok od jednog limuna, malo izmrvljenih ili mlevenih semenki komorača, kašičica šećera, malo soli, vezica korijandera, a može i peršuna ili celera, dve kašičice maslinovog ulja i malo vode. Šnite grilovati u malo nauljenom tiganju i ređati u jena činiju. Svaki red prelitigotovom smesom, a poslednji posuti sa 100 grama seckanih pečenih pistaća ili neslanog kikirikija, i staviti u rernu 10-15 minuta da se zapeče.
POHOVANI CVETOVI TIKVICA
Cvetove tikvica ubrati ujutru rano, dok su otvoreni. Pažljivo ih oprati, iznutra i spolja, i ocediti na kuhinjskom papriru. U međuvremenu umutiti nekoliko jaja, dodati brašno, so ili šećer, što zavisi od namene, i napraviti smesu gušću od one za palačinke. Cvetovi se umaču u brašno i prže na vrelom ulju. Izvađene ih valja ocediti na kuhinjskom papiru.
