Cimet, kao i mnogi začini koje koristimo u kuhinji, može da se upotrebi u bašti kao prirodni fungicid, insekticid ili repelent. Nije skup i sa njime se lako rukuje.

Jedna od mogućnosti je u borbi protiv upornih mrava. Oni ne vole jak miris ove biljke. Prah pospemo ili još bolje napravimo liniju od cimeta. Mravi izbegavaju da pređu preko ove linije, jer zrnca cimeta ostaju na njima. Miris im smeta i otežava komunikaciju sa drugim mravima.

Ovaj začin neće ih ubiti, ali ukoliko ste uporni, oni će potražiti drugo mesto koje nema miris na cimet.

Osim mrava, takođe, ni mnoge druge životinje ne vole miris cimeta.

Zečevi, veverice, pa čak krtice i voluharice ne vole njegov miris i smeta im ovaj prah. Cimet im nadražuje oči, sluzokožu nosa i usta. Iako neće otrovno delovati na životinje, ima iritirajuće dejstvo, zbog čega se nerado zadržavaju na mestu gde je on posut.

Proizvodnja rasada je uvek rizična zbog velikog broja gljivica i drugih prouzrokovača oboljenja koji napadaju seme u fazi klijanja i nicanja, kao i mlade biljke. Cimet ima antifungalno delovanje, odnosno sprečava razvoj gljivica.

Osim što može sprečiti propadanje semena i rasada, takođe će sprečiti razvoj gljivica i zelenih algi na površini supstrata kada uzgajamo rasad ili cveće. Drugo delovanje njegovog praha je to što dobro upija vlagu i tu osobinu možemo iskoristiti ukoliko želimo da brzo smanjimo vlažnost površinskog sloja supstrata. Na taj način sprečićemo truljenje semena i mladih biljaka, usled suvišne vlage.

Ukoliko nemate hormon za ukorenjavanje reznica, a želite da ih posadite, iskoristite cimet. Dovoljno je da reznicu ostavite da joj se površinski sloj prosuši. Pre sadnje, stavite je u prah cimeta tako da se prekrije zasečeno mesto i spremna je za sadnju.