Na istočnoj strani brda Mala samarija, nalaze se ostaci nekada veličanstvenog pirga Hrusija, koji je imao jaku odbrambenu moć i sa koga je sa severne morske strane bilo vrlo lako čuvati prilaze Hilandaru na Svetoj Gori. Taj pirg, kula, bio je i pristanište Cara Dušana, a danas se po njemu zove jedna vinarija u Leskovcu, obnovljena posle stoletnih stradanja, koja čuva tradiciju i novim generacijama pokazuje duh starina. „Hrusija“ i njen vlasnik prof. dr Predrag Mitrović, član Razvojne akademije Srba, kroz najčistije kapljice, najlepšeg vina, pričaju priče stare vekovima.

Tekst i foto: Zorica Dragojević

– Godinama sam odlazio na Hilandar i tamo sam se upoznao s njihovim procesom proizvodnje vina – kaže profesor Mitrović. – Obilazio sam 5 do 10 manastira godišnje u hilandarskom kraju, imao sam i čast da tamo zasadim lozu. Vinarija je nazvana po Hrusiji, staroj kuli zvanoj Hrusijin pirg, koja je deo manastirskog kompleksa Hilandara.

„Hrusija“ je osnovana 2021. godine i ima svojih tri i po hektara vinograda. Iako je osnovana tek pre dve godine, ova vinarija ima dugu istoriju, staru skoro sto godina.

Obnovljena pradedovina

– Reč je o vinariji koja je obnovljena posle gotovo sto godina, jer je moj pradeda radio isto – objašnjava dr Predrag Mitrović. – Sticajem okolnosti ostali smo bez vinarije i vinograda tokom prevrata od 1948, 1949. i 1950. godine, ali nam je to vraćeno, pa sam ja, nakon završetka karijere u bankarskom svetu, odlučio da se posvetim onome što je porodična tradicija.

Kako i koliko se prof. dr Mitrović posvetio tome govori i činjenica da je u proizvodnji pakovanja korišćena tehnika u kojoj je rađeno Miroslavljevo jevanđelje. I, zaista, kada pogledate pakovanje, vratite se u srednji vek, vrate vas u slavno doba naše istorije, poželite da tako nešto odmah prisvojite, prigrlite, da se bar na trenutak osetite carski.

– Imajući u vidu da i sam radim na projektu Miroslavljevog jevanđelja, logično je da se u tehnici u kojoj je rađeno Miroslavljevo jevanđelje, odnosno, postament i relikvije rađene u srednjem veku, napravi kovčeg vina cara Justinijana koji je nesvakidašnji korporativni poklon za ozbiljne prilike. Rađen je ručno od različitih vrsta silikatnog peska, u različitim granulacijama i nekoliko vrsta smola – i svaki je unikatan.

To je ono što je u ovom momentu privuklo pažnju velikog broja ljubitelja vina. I, nije samo to. Vino je odlično, pitko, a jako. Pravi trenutno tri etikete, ustvari, tri vrste vina i u pripremi su još tri.

– U mojim zasadima imam frankovku i crnu plovdinu – od toga je pravljena Teodora, onda imam kaberne sovinjon i sovinjon blan, kaberne i merlo, prokupac i muskat otonel. Od belih vina istaknuta je retka suva varijanta muskat otonela, gde je 90 posto muskat otonela i 10 posto sovinjon blana. Ono na šta smo posebno ponosni je kupaža prokupca, kabernea i merloa u odnosu 65-25-15 i imamo ga u varijanti manje barikiranog i jače barikiranog vina i sto posto kabernea – priča naš sagovornik.

Osvajanje Srbije i Balkana

Kako bi cela priča bila kompletna, i imena vina su stara.

– Imena vina od Monograma, Simfonije, Teodore i Justijana – navodi dr Mitrović – vezana su su za promociju Justijane Prime, caričinog grada nekadašnje prestonice Rimskog carstva i mesta rođenja velikog rimskog imperatora Justinijana koji je zaslužan za pravni kodeks, a između ostalog i podigao je Aja Sofiju u Konstatinopolju.

Za kvalitet vina u ovoj porodičnoj vinariji zadužen je mladi enolog Đorđe Janjić, kaže takođe prof. dr Predrag Mitrović i nastavlja:

– Proizvodnja nam je u podzemlju gde je niža temperatura, koja je dobra za održavanje vina. Burad za vino kupljena su u Francuskoj, a u najvećem rezervoaru belo vino se hladi na temperaturi od 12 do 20 stepeni Celzijusa. Na taj način, hlađenjem fermentizovanog belog vina, produžava se proces fermentacije i pojačava intenzitet voćnih ukusa.

I na kraju, odlična vina, odlično upakovana, distribuiraju se širom Srbije i Balkana:

– Prodajemo u vinariji, a krenula je distribucija i širom Srbije. Naša vina mogu se kupiti u fri šopu na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, zatim u Nišu, u Skoplju i u Ohridu – izjavio nam je profesor doktor Predrag Mitrović, ne zaboravivši da spomene da su pakovanja radili studenti Dramskog fakulteta, kojima je jako zahvalan što su njegove ideje uspeli da pretvore u delo.