U keltskoj mitologiji glog je smatran jednom od 20 svetih biljaka, dok mu se u narodnoj mitologiji kod Srba i većine drugih naroda sa Balkana, pripisuje uloga zaštitnika od vampira i zlih demona, ma u kom se obliku javljali. Zbog toga se u pojedinim krajevima grančica ili krstić, napravljen od gloga, ušiva u odeću kao amajlija, naročito deci. Glogovom grančicom se na praznik Cveti često kite kuće i obori. Na Đurđevdan, pre sunca, žene pak stavljaju glog u vodu u kojoj će se kupati.

Džem za sladokusce

Plodovi gloga beru se tek kada su crveni i zreli, bez peteljke, a kako sadrže voćne kiseline (limunska), šećere i pektin, odlični su za pripremu džemova, sirupa, likera, rakije. S jednog većeg grma može da se prikupi i do 20 kilograma ploda.

Za džem od gloga potrebno je:

500 grama ploda

500 mililitara vode

1 kilogram šećera

sok od dva limuna.

Priprema se tako što se oprani plodovi gloga najpre skuvaju u 300 ml vode. Skuvane bobice potom dobro izgnječiti pa dodati ostatak tople vode i procediti da se uklone koštice. Tako očišćenu smesu prebaciti u posudu za kuvanje i dodati šećer i limunov sok. Kuvati do potrebne gustine.

I liker za srce

Liker od gloga pije se za bolji rad srca, a preporučena doza je po jedna čašica na dan. Za pripremu je potrebno:

300 grama plodova gloga

1 litar rakije

150 grama šećera.

Valja uzeti bocu šireg otvora i u nju staviti plodove gloga, posuti ih šećerom i preliti rakijom. Dobro zatvoriti i tokom mesec dana povremeno bocu protresti kako bi se šećer otopio. Nakon toga sadržaj boce procediti i presuti u bocu od tamnog stakla. Ovako pripremljen liker ostavi se da odleži još dve sedmice.